Ликовна галерија // Младен Миљановић – Врт уживања; Галерија Артгет // Владимир Татаревић и Саша Прерадовић, Ка идеалу класичне лепоте: два погледа; Галерија Подроом // Горан Драгаш, Рукрајзе
Ликовна галерија // Младен Миљановић – Врт уживања
На својој првој самосталној изложби у Београду, Младен Миљановић се представља радовима које је изложио на 55. Бијеналу у Венецији 2013. године као представник БиХ.
Изложба која ће бити представљена у Ликовној галерија КЦБ-а има наслов Врт уживања и реализована је у концептуалном оквиру као реминисценција на триптих Врт земаљских уживања (око 1500) чувеног ренесансног сликара Хијеронимуса Боша. Овај мистичан и провокативан рад холандског уметника, био је Миљановићу инспирација да створи друштвено ангажовано уметничко дело које тежи вишедимензионалној историјској перспективи, са јаким конотацијама које залазе у социјално-политички, етички, економски и културни контекст источноевропског друштва из којег уметник долази. Идеја која стоји иза целог пројекта Врт уживања јесте да су необуздане људске жеље и личне истине потчињене колективном апсурду савремености, што је типично за Босну у којој је уметник рођен.
Пројекат се састоји из три узајамно повезане целине: мермерни триптих, инсталација и видео рад. Посебност ових радова чини њихова изведба. Наиме, Миљановић је користио технику гравирања на надгробним споменицима, што је врло типично за Балкан, да би на гранитним плочама на хиперреалистичан начин представио сплет универзалних људских жеља и стремљења. У видео раду Слатка хармонија апсурда снимљени су чланови Бањалучке филхармоније који свирају, свако за себе, своје омиљене композиције, одражавајући на тај начин хетерогеност и културну динамичност БиХ. У оквиру овог пројекта Миљановић је позициониран као активиста чија се уметничка пракса на сасвим одређен начин поставлја и као модел који омогућава деловање из локалне средине. Нјегово актуелно, релевантно, глобално сазнање, промишлјено кроз локални контекст, ствара нову и јасну уметничку спознају, која је битан означителј целог рада.
Пројекат се реализује уз партнерску сарадњу Културног центра Београда и Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бања Луке, а уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Министарства просвјете и културе Републике Српске.
У петак, 29. августа у 13 сати у Ликовној галерији биће организован разговор са уметником и презентација његовог рада.
Галерија Артгет // Владимир Татаревић и Саша Прерадовић, Ка идеалу класичне лепоте: два погледа
Изложба „Ка идеалу класичне лепоте: два погледа“ Владимира Татаревића и Саше Прерадовића резултат је њиховог вишегодишњег истраживања у третирању нагог женског тела које је овде представљено на петнаестак фотографија.
Уметнички директор Галерије Артгет у 2014. години Александар Келић каже да „док Прерадовић остаје веран класичном приступу и црно-белој фотографији, Татаревић експериментише како у колориту тако и у накнадној надградњи изворног снимка. Оно што на први поглед удаљава ауторе у њиховим приступима је заправо тачка додира где долази до изражаја њихова систематичност и прецизност у реализацији аутентичног става у фотографији.“
Оставши веран техници колор фотографије, ентеријеру односно студију, Владимир Татаревић се на себи специфичан начин окреће деконструкцији, у овом случају, старих мајстора сликарства. На његовим пикторијалним фотографијама жене трансформисане у Леде, Данаје, Венере ренесансних и барокних ремек дела су посвећене искључиво свом унутрашњем свету и бићу, а не посматрачу.
За разлику од Владимира Татаревића, Саша Прерадовић тежи једном минималистичком концепту у приказивању акта. Уклањањем свих секундарних детаља и креирањем готово празног и неутралног амбијента аутор усмерава наш поглед искључиво на акт приказан углавном у класичним ставовима и гестовима. Пажљивим посматрањем уочава се да подједнако важну бравуру као и само тело имају форма, а пре свега светлост. Разигравањем тела у потрази за одговарајућим формалним ритмом, Саша Прерадовић у својим радовима настоји да повеже сложено студијско светло и облик и да преиспита згуснути репертоар креативног простора у овој исцрпљеној тематици уз помоћ новонасталог микро-амбијента. (Из уводног текста Ка идеалу класичне лепоте: два погледа Јелене Матић)
Галерија Подроом // Горан Драгаш, Рукрајзе
У хаосу и слому друштвених вредности, политичке елите заштићене идеологијом и моћи коју власт пружа, функционишу по обрасцу који сваког појединца своди на број. Не прихватањем таквог обрасца, појединац је приморан на прогон или бекство, док останак са собом носи извесност смрти или обесправљености, која има наличје смрти.
Пратећи колективну трауму послератног положаја подунавских Немаца, Драгаш се у својим радовима бави пре свега питањем одговорности, на посредан начин преиспитујући границе између појединачне и колективне одговорности.
Музичка подршка – Дин Боуман и Бранислав Глуваков
Дин Боуман (Деан Боwман) је познати вокал њујоршке џез и авангардне сцене од 1989. године, препознатљив по свом „тутњећем баритону и срцепарајућем фалсету“ (Виллаге Воице). Био је члан познате њујоршке групе Сцреаминг Хеадлесс Торсос.
На отварању изложби ће наступити у дуу са гитаристом Браниславом Глуваковим, кога публика познаје по ауторским пројектима окренутим блузу и фанку, али као сарадника познатих популарних рок састава.