JA SAM IZ TITOVOG VELESA, Makedonija/Slovenija/Belgija/Francuska , 2007.

Režija: Teona Strugar Mitevska; uloge:Labina Mitevska, Ana Kostovska, Nikolina Kujaca, Petar Musevski, Xhefdet Jashari

Mi smo tri sestre, Safo, Slavica i ja, Afrodita. Safo je najmlađa, igra rukomet i izlazi sa momcima, sa mnogo njih, ima tu bolest modernog života, nadajući se, od jednog do drugog, da neće ostati sama ili da će napustiti ovo zabačeno mesto. Ja, Afrodita, sam njena starija sestra bliznakinja. Ne ličimo mnogo, ali sve osećamo, jer ja ne govorim. I nikada nisam…ja nisam glupa, samo imam fizički problem da ne mogu da govorim. Slavica je naša starija sestra, ima 35 godina i na metadonima je već 9 godina, fina je, kuva, ja čistim, i tako sve funkcioniše kako treba…

Živimo u Titovom Velesu. Sad je samo Veles, jer Tita više nema, ali mi ga među sobom još zovemo Titov Veles. Imamo fabriku za preradu olova, koju je Tito izgradio u doba komunizma, ili socijaldemokratije, kako je on to zvao, a fabrika je u centru grada i zagađuje sve. Rađaju se deca sa dve glave i sedam prstiju, sredovečni muškarci umiru prerano, žene dobijaju rak. Živim u zajednici koja lagano umire i samo se pitam kad će na mene doći red. Imam 27 godina i devica sam. Ne zato što ne znam da govorim, bilo je puno prilika, ali jednostavno nisam srela onog pravog. Uostalom, niko mi se i ne sviđa, a trenutno smo i prezauzete potragom za odgovarajućim mužem za Slavicu. Po meni je ona najlepša žena u Titovom Velesu. Roditelja nemamo, jer nam je otac umro čim nas je majka napustila. Sad je na Safo red da ide, skoro svaki ponedeljak provodi pred grčkom ambasadom u Skoplju. Kaže da je skoro gotovo…