Јануар у галеријама Културног центра Београда

<< КРИТИЧАРИ СУ ИЗАБРАЛИ 2016 / ИРИНА СУБОТИЋ, Споменици и идеје _ Ликовна галерија >> << РеФото: ПОКРЕТ / Финалисти конкурса часописа за културу фотографије Рефото у 2015 _ галерија Артгет >> << Датес 3: РАДЕНКО МИЛАК & РОМАН УРАЊЕК _ галерија Подроом >>
Традиционално у јануару у Ликовној галерији КЦБ-а представљамо изложбу Критичари су изабрали 2016 / Ирина суботић „Споменици и идеје“. За овогодишње издање изложбе Критичари су изабрали Ирина Суботић – као добитница награде „Лазар Трифуновић“ у 2014. години – предложила је избор уметника који се баве меморијалним обележјима у најширем смислу те речи. Изложба је посвећена идејама за споменике у проширеном значењу – меморијале новог доба, друкчијег сензибилитета, у актуелном кључу, с интердисциплинарним и интермедијалним предлозима, са жељом да се подстакне креативнији начин мишљења када су у питању места сећања. Нови тип меморијала рачуна на учешће посетиоца одн. посматрача, остварује емпатију, доприноси размишљању, разумевању и оплемењавању јавног простора и истовремено допуњује улогу уметника и уметности јер спаја различите области, као што су урбанизам, архитектура, научна достигнућа, урбана социологија, дизајн јавног простора, екологија, антропологија, уз критички поглед на актуелни свет, концептуални приступ симболици и спремност на учешће у динамичним градским трансформацијама. Њима се превазилазе традиционална и крајње конзервативна скулпторска решења испражњеног значења којима се непрекидно испуњавају амбијенти наших живота. Излажу: Ана Адамовић; Радош Антонијевић; Мрђан Бајић, Јелица Радовановић и Дејан Анђелковић; Алекса Бијеловић; Вјера Дамјановић; Давор Ереш; Марко Лулић; Ана Недељковић и Никола Мајдак Мл.; Душан Оташевић; Бранко Павић, Дејан Миљковић и Јован Митровић; Мишко Павловић; Душан Петровић; Павле Стаменовић; Душан Стојановић; Иван Шулетић.

У галерији Артгет, такође, традиционално у јануару организујемо Финале конкурса за 2015. годину часописа РеФото на тему Покрет. Милан Живковић главни и одговорни уредник каже: „Када смо у 115. броју објавили позив за учешће на новом конкурсу који је за тему имао покрет нисмо имали представу шта ће се све десити, часопис је престао да постоји као штампано издање, а након много рада успели смо да покренемо сајт Рефото, на којем се наставило наше међусобно дружење. Поједини читаоци, који можда имају и некакаве видовњачке особине, слали су нам фотографије за овај конкурс чак и током времена када је било неизвесно постојање сајта а камоли наставак конкурса. Број радова који су пристигли незнатно је мањи од уобичајених конкурса реализованих у време штампаних издања, јер након појаве новог Рефото сајта фотографије су поново почеле да стижу, и то у великом броју.
На изложби ће бити представљене најбоље фотографије пристигле на конкурс а које одговарају на задату тему Покрет.

Изложбена сезона 2016. у галерији Подроом отвара се самосталном изложбом Раденка Милака и Романа Урањека ДАТЕС 3. У оквиру „Датес 3“ биће приказани нови радови поменута два уметника, који су настали у уметничком дијалогу у последњих пар месеци, недеља и дана.
Препознавши један код другог сличну идеју коју су обојца независно започела у својим атељеима, а то је једна врста дисциплинованог уметничког ангажмана током којег свакодневно остављају коментар у виду цртежа, акварела или колажа, уметници почињу да стварају нове радове у којима спајају своје уметничке праске.
„Милак и Урањек од 2013. објављују своје умјетничке уратке на друштвеној мрежи Фацебоок, што им је омогућило међусобно упознавање. Милак је тада започео објављивати дневнички циклус црно-бијелих акварела 365 Имаге оф Тиме из раздобља од 1. сијечња до 31. просинца 2013, а Урањек своје колаже из серије Барем један криж дневно коју започиње 1. сијечња 2002. Обојица су као своју стратегију одабрали дневнички принцип субјективног и опсесивног биљежења времена из дана у дан: Милак у годину дана, а Урањек већ 13 година. Међусобно занимање за рад оног другог, односно узајамно препознавање умјетничке блискости по питању разумијевања објективног времена и повијесног времена, а потом и разликовања феномена друштвене и културне прошлости (повијести) од особног/опсесивног документирања и процеса памћења врло је брзо прерастао у конкретну сурадњу, креирање и излагање заједничких композитних радова.“ извод из текста Тихомира Миловца