Јавно читање драме БЕБИНА НОЋ У ГРАДУ, аутор Димитрије Војнов

ПОП УП ПРОСТОР, ТРГ РЕПУБЛИКЕ В
Режија Недељко Ковачић, играју Милутин Милошевић и Петар Стругар
Циклус читања неизведених драма талентованих драмских писаца – Бисери из управничких фиока наставља се и у овој години.

Посебно нам је задовољство да вас позовемо на јавно читање драме Бебина ноћ у граду Димитрија Војнова, у режији Недељка Ковачића, које ће се одиграти 29. јануара у 19 часова у Поп уп простору Културног центра Београда, Трг Републике В. Играју Петар Стругар и Милутин Милошевић.

У тренутку када у позориштима нема времена, жеље или новца да се текстови младих и талентованих аутора нађу на сцени, Пароброд и градска општина Стари град препознали су потребу да се квалитет афирмише па смо одлучили да јавно читамо речи писаца које још нико није чуо. Када се нашој акцији придруже младе звезде попут Петра Стругара и Милутина Милошевића, онда смо сигурни да ће бити више оних који ће их чути.

О тексту БЕБИНА НОЋ У ГРАДУ…

БЕБИНА НОЋ У ГРАДУ је црна комедија лишена обзира према политичкој коректности, чији је отровни хумор крцат референцама на поп–културну езотерију колико и двојица њених главних јунака, одраслих славних 90–их година уз „најбоље филмове, најбољи метал“ и видео порнографију из ере пре Интернета. Размрљана попут лоше ВХС копије, та је епоха оформила драгоцене, трајно ускраћене јединке смештене у менталном простору на средокраћи између пиратизованог Холивуда и МТВ–ја на једној и окрвављеног шика с домаћих ратишта на другој страни. Деценију касније, још увек заробљени у продуженом пубертету, двојица другара током једне паклене београдске ноћи најзад с осмехом сусрећу и секс и смрт, не изашавши нимало паметнији из ове приче „филмичне“ драматургије, испричане темпом и маниром каквог дијаболичног цртаног филма. Ово је комад о Еросу у некрофилном загрљају насмејаног и распеваног Танатоса, фарса о губљењу већ одавно изгубљене невиности.

Стеван Бодрожа

Реч писца…

Бебина ноћ у граду је естетизовани исечак једног миљеа који је постојао крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, једног наизглед неподношљивог хаоса који је ипак некако преживљен захваљујући одређеним вентилима, узајамном корупцијом народа и естаблишмента, у коме је ускраћено све што је „важно“ и пружено све што је „неважно“. Јунаци комада су припадници генерације којима је „неважно“ још увек значајније од „важног“, особе које, као и ја када сам писао тај комад, не знају ништа, али имају мишљење о свему. Мој дипломски рад, настао је пре читавих девет година, и у извесном смислу, иако сам аутор, данас му и сам прилазим као гледалац, тумачим дело неког другог човека и покушавам да разумем његов генерацијски утисак. Пре девет година сам овај комад сматрао бекетовским виђењем једне обичне ноћи двојице необичних људи. Сада само знам да је ово прича о људима који су били у пубертету истовремено кад и њихова држава. И не знам ништа више од тога.

Димтрије Војнов