Književnost i melanholija ili o jednom susretu Alena-Furnijea

CIKLUS: O MELANHOLIJI
predavač: Nemanja Mitrović

U tekstu “O žalosti i melanholiji”, Frojd ističe da je osnovni problem sa melanholijom u tome sto osoba koja pati od nje ne zna tačno sta je izgubila. Postoji osećanje da je nešto od suštinske važnosti izgubljeno, ali šta je to ostaje nepoznato. Iz tog razloga u stanju melanholije konstantno lebdi sumnja – da li je objekat koji ju je uzrokovao ikada bio stvarno prisutan? Da li je taj objekat ka kome je želja upravljena ikada mogao biti posedovan? Upravo ova pitanja ukazuju nam potencijalnu vezu između melanholije i kniževnosti. U svojoj reinterpretaciji mita o Orfeju, za koji smatra da najbolje opisuje suštinu književnosti, Moris Blanšo ističe da ono što privlači Orfeja nije mogućnost da Euridiku ponovo izvede na svetlost dana, već zapravo (ne)mogućnost da je sagleda u punoći njenog odsustva. Poput melanholije, i književnost je upravljena, ne ka odsutnom objektu, već ka odsustvu samom. Privlačnost ovog, za melanholiju i književnost, strukturnog odustva će biti analizirana uz pomoć jednog susreta u Parizu koji je poslužio kao osnova za čuveni roman Alena-Furnijea, Veliki Mon.