Колектив Камерадес DIRTY SEASON – НЕЦЕНЗУРИСАНО

Шесторица младих документариста, углавном ангажованих у новинским редакцијама, увидели су снагу заједничког гласа и удружили, пре свега, своје ставове, знања и вештине у креирање значајног и обимног документа о времену у коме живимо. Њихово име је Камерадес.
Уметничка директорка Галерије Артгет Културног центра Београда у 2016. години мр Ивана Томановић, ванредни професор на Академији уметности Универзитет Нови Сад и Академија уметности Алфа универзитет Београд, нову сезону названу Сва лица документаризма започиње изложбом колектива КАМЕРАДЕС.

Шесторица младих документариста, углавном ангажованих у новинским редакцијама, увидели су снагу заједничког гласа и удружили, пре свега, своје ставове, знања и вештине у креирање значајног и обимног документа о времену у коме живимо.

Њихово име је Камерадес.

Њихова тема смо ми – свих природа и структура, опредељења и припадања (политичких, класних, сексуалних …), заробљени више од две деценије у гротлу помешаних обећања, веровања, надања и стварног живота. Крећући се у својеврсном врзином колу постали смо несвесни сопствене реалности, склони полагању наде у боље сутра које само што није стигло. Крајње исполитизовано друштво одлично маскира беду која „боји“ нашу свакодневицу у сиво, док свакодневна борба за голи живот замагљује поглед на друштво које прождире сопствене становнике. Директне и визуелно снажне фотографије чланова колектива Камерадес тек понекад освану на страницама овдашњих медија јер њихов бритак коментар задире дубоко у успавану свест уморног и разочараног народа који утопијски тражи своје идоле у политичким фигурама или пак у погрешно схваћеној традицији. Њихова снага није у рашчињавању позадине свеприсутне манипулације, јер то клупко се плете више од двадесетпет година и тешко га је размотати, већ у сатиричном погледу на нас саме, обезглављене баш као што су и политичари који, попут вукова, мењају само длаку (партију), али не и ћуд.

У сенци тог добро организованог циркуса стоји обичан човек као тужни пајац, не схватајући више зашто је и када циркус дошао, а још мање кадар да свим извођачима објасни да више није смешно, ни забавно, а још мање узбудљиво, при чему су улазнице веома скупе. У средишту арене стоји управо он, сам, преварен и напуштен од друштва и државе која (требало би да) постоји због њега. Да ли је дошло време да пажљивије ишчитавамо слике о сопственом животу, да обратимо пажњу на глас ових младих људи који упорно и стрпљиво посматрају и бележе садашњост зарад будућности?

Из текста Садашњост зарад будућности Иване Томановић

Колектив Камерадес основан је 2012. године. До сада је објавио књигу фотографија Диртy Сеасон (2014), излагао радове на изложбама Усамљеност као избор (Улична галерија, Београд, 2014), Улица из трећег лица у оквиру фестивала Врева и Визуализатор, Тамара wатерфронт (Улична галерија, Београд, 2014), Србија испред објектива (Музеј примењене уметности, 2013), као и на групним изложбама: СЕЕ Неw Перспецтивес, (Сарајево, Београд, 2012; Беч, 2014), Путујућа изложба речи (Уроборос, 2012.), Фото-сајам (Рекс, Београд, 2012).
Чланови су били учесници трибина и предавања о фотографији у оквиру неколико фестивала и скупова у земљи и региону. Учествовали су на трећем Микро арт фестивалу аматерског филма са видео радом Диртy Сеасон (специјална награда, 2012).

Колектив чине:

Марко Рисовић
Марко Рупена
Немања Јовановић
Немања Панчић
Милован Миленковић
Саша Чолић (бивши члан)
Марко Рисовић је документарни фотограф из Београда. Провео је добар део фотографске каријере као фоторепортер разних медијских платформи. Обесхрабрен рутином фоторепортерског заната и немогућношћу да у контролисаном свету медија доследно прикаже своје ставове и идеје о животу, променио је фокус и усмерио се ка раду на дугорочним друштвено ангажованим пројектима. Учесник је мастер радионице (СЕЕ Неw Перспецтивес мастерцласс 2010) у организацији Wорлд Пресс Пхото и Јооп Сwарт Мастерцласс. Добитник је бројних награда на конкурсу Пресс Пхото Србија, а једна од последњих је Гран При на Балкан Пхото Аwард 2015.

Немања Панчић (1980, Панчево) је документарни фотограф. Био је учесник мастер радионице (СЕЕ Неw Перспецтивес мастерцласс 2010) у организацији Wорлд Пресс Пхото, а касније и Јооп Сwарт Мастерцласс. Један је од оснивача колектива Камерадес. Поред рада у српским медијима, сарађује са више страних медија и агенција (Моноцле Магазине, Тхе Wалл Стреет Јоурнал). Добитник је престижне Wорлд Пресс Пхото награде у категорији “Обсервед портраитс”, вишеструки је добитник награде на Пресс Пхото Србија као и награде „Златна Ника“ на интернационалном фестивалу за репортажу.

Милован Миленковић (1984, Београд) је фотографску каријеру започео 2006. године у магазину Стандард. Радио је за агенцију Тањуг и у дневним новинама Сутра и Газета. Од 2008. ради у недељнику Време, од 2014. године као уредник фотографије. Сарадник је у магазину Глориа и у Центру за промоцију науке. Члан је колектива Белграде Раw и Камерадес. Његове фотографије објављене су у две фотографске књиге. Учествовао је на групним изложбама у земљи и иностранству. Тренутно ради на неколико пројеката који се тичу здравства, спорта и свакодневног живота.

Немања Јовановић (1979, Београду) је дипломирао фотографију на Универзитету уметности. Од 2003. ради у разним српским медијима (ФоНет, Глас јавности, Вечерње новости, Пресс, Нови магазин, Тањуг). Један је од оснивача фотоколектива Камерадес, као и првог Удружења српских фоторепортера (УФОС). Излагао је на педесетак групних и самосталних изложби. Добитник је неколико десетина награда и признања, међу којима су Гран При на конкурсу Пресс Пхото Сербиа 2009, Пхотоцирцле, Литванија (2010 и 2011), Главна награда магазина Статус 2009, као и Награда за новинарску храброст 2014.

Марко Рупена (1979, Београд) је документарни фотограф. Професионалну каријеру започео је у дневним новинама Глас јавности. Од 2008. до 2014. радио је у новинској агенцији Бета, а као хонорарни фотограф за кинеску новинску агенцију Синхуа од 2009. до 2012. Тренутно ради у недељнику Време. Од 2012. члан је колектива Камерадес. Излагао је на многим изложбама документарне и уметничке фотографије, међу којима су: Међународни салон уметничке фотографије – Минијатуре 2003. и 2007, 21. Међународна изложба планинске фотографије и дијапозитива 2003, Yу Пресс Пхото 2004, 2005, 2006, Бета 2010, 2011, 2013, Хуманитy Пхото Аwардс 2011, 2013, Пресс Пхото Србија 2013.

Саша Чолић (1980, Горњи Милановац) је одрастао у селу Трудељ у Шумадији, без већег додира с културним животом у земљи. Током студија на Шумарском факултету у Београду почиње да преиспитује природу односа појединац–маса језиком документарне фотографије. Ангажовани рад у дневним и недељним публикацијама, као и сарадња с талентованим ауторима из других медија довели су до заједничке идеје о стварању нове документарне сцене у Србији, лишене таблоидног спектакла. Специјализован је за политичку фотографију и вишеструки је добитник награда у области фото-журнализма (Пресс Пхото Србија и Бетина фотографија године). Један је од оснивача колектива Камерадес.