LIHTUNGEN/LICHTUNGEN, Грац, Аустрија

Представљање часописа за књижевност и уметност

Учествују: Маркус Јарошка, уредник ЛИХТУНГЕНА (Грац), Хана Стојић, гост-уредник ЛИХТУНГЕНА, представница књижевне мреже Традуки (Берлин), Наида Мујкић, ауторка (Сарајево) и Драгослава Барзут, ауторка (Београд)

Модератор: Саша Илић, гост-уредник ЛИХТУНГЕНА (Београд)

Часопис ЛИХТУНГЕН покренут је 1979. године у Грацу и у релативно кратком временском периоду постао један од најзначајнијих књижевно-уметничких гласила Аустрије. Свој утицај ширио је на читаво немачко говорно подручје, а потом и на Југоисточну Европу. Овај медиј посвећен је представљању аутора са интернационалном репутацијом, али нагласак ставља на младе неафирмисане писце и визуелне уметнике. Посебан статус у часопису имају критички огледи.

Током ове године ЛИХТУНГЕН, који иначе излази двомесечно, посветио је чак два броја ауторима из Србије и ширег региона. Темат под називом „Нова литература у Србији“, у оквиру јунског броја, уредио је београдски писац Саша Илић, представивши следеће ауторе: Бојана Бабића, Јасну Димитријевић, Синишу Туцића, Марјана Чакаревића, Бојана Кривокапића, Драгославу Барзут, Драгану Младеновић и Јасмину Тешановић . Образлажући свој избор у уводном тексту темата, Илић између осталог каже да су избором представљени ауторе из ванканонског простора српске књижевности:
„… управо ови аутори отворено комуницирају са књижевним светом из региона, Хрватске, Босне, Црне Горе, Македоније, Косова и Словеније. Разлог томе је јасан однос према ратној прошлости и отвореност за нове књижевне тенденције у Европи.“

У управо објављеном новембарском ЛИХТУНГЕНУ, следећи уређивачки цредо часописа, Хана Стојић открива сасвим нове и мање познате ауторске гласове, представљајући уз њих и етаблирана књижевна имена из различитих епоха. Темат доноси тексотве по два аутора из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Румуније, Косова, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Србије и Словеније. Објављивање ових темата за нашу средину постаје додатно важно у светлу чињенице да су током последње две деценије немачка и аустријска култура показале највише интересовања за овдашњу књижевну сцену (бојни преводи, програми, сајамски наступи…)

Новембарски број часописа у свом визуелном сегменту приказује резултате заједничке уметничке акције колектива Шкарт из Београда и Урсуле Кизлинг (Урсула Киеслинг) из Граца који су испитивали механизме разумевања односно неразумевања Другог на примеру преводјења поезије с језика на језик, укључујући размену знања медју генерацијама, као и њихова различита (историјска) искуства везана за остатке „хабзбуршког идентитета“ који повезује Аустрију и Србију (Војводину). У Академији у Грацу у току је изложба Кизлинг/Шкарт посвећена поментом феномену.

Програм реализујемо уз подршку Аустријског културног форума и Књижевне мреже Традуки.