режија и сценарио: Михаел Ханеке фотографија: Даријуш Конђи улоге: Емануела Рива, Жан Луј Трентињан, Изабел Ипер Награде: Оскар за најбољи филм ван енглеског говорног подручја; Кан – Златна палма за најбољи филм; ЕФА – најбољи филм, режија, мушка и женска улога; Цезар – најбољи филм, режија, сценарио, мушка и женска улога
Жорж и Ана су пензионисани музички педагози који живе у лепо намештеном париском стану. Срећни су и задовољни, још увек активни, нежни и заљубљени. Међутим, једног дана, усред доручка, Ана доживи први у низу можданих удара, који јој паралишу једну руку, што јој онемогући свирање клавира, а потом се испоље у виду прогресивне деменције. Жоржово лице се грчи у страху: особа коју је волео и још увек воли почиње да нестаје пред његовим очима. Како се Анин живот гаси, гаси се и њен идентитет. Жорж њену болест не схвата као терет већ као велики изазов за његову љубав према Ани.