MET LATON, Samo sloga, fotografije

„Samo sloga: Srbija u periodu posle Jugoslavije je moj lični odgovor na zbunjujuću atmosferu u regionu. Moj projekat predstavlja psihološki portret Srba i njihovih suseda širom Balkana, suočenih sa radikalnom promenom pejzaža unutar granica koje su se fizički sužavale.“
„U Beograd sam došao u martu 2007. godine kao student i odmah krenuo da istražujem region; putovao sam autobusom i vozom i gledao kroz prozor zbunjujuće prizore nadajući se da ću ih jednog dana razumeti. Dve godine kasnije sam se ovde doselio, ne bih li ih razumeo. Od tada radim i živim u Beogradu. Ova izložba je rezultat skoro sedam godina istraživanja, otkrivanja i iskustva. To je moj put: pokazujem vam šta sam video i šta sam naučio. Moja priča ne bi trebalo da stoji u vakuumu. Ono što sam video i što imam da kažem trebalo bi da bude deo dijaloga. Počeo sam kao posmatrač, putnik, a kako je vreme prolazilo, sve više sam se približavao toj priči i ljudima koji ovde žive i sada se osećam kao učesnik.

„Samo sloga: Srbija u periodu posle Jugoslavije” je moj lični odgovor na zbunjujuću atmosferu u regionu. Moj projekat predstavlja psihološki poprtret Srba i njihovih suseda širom Balkana, suočenih sa radikalnom promenom pejzaža unutar granica koje su se fizički sužavale.
Ja slikam detalje društva koji istovremeno odražavaju i potkopavaju popularne srpske mitove o postanku sveta. Mnoga pitanja imaju duboke korene u komplikovanoj paroli „Samo sloga Srbina spašava”, koja je bila omiljena u vokabularu masovne političke manipulacije tokom raspadanja Jugoslavije i ratova do kojih je došlo u nastalom vakuumu. Srbi se još uvek oporavljaju od post-traumatskog stresa tih godina, što je dovelo do opšte konfuzije po pitanju njihovog identiteta i izbora puta kojim će nastaviti. Ja i dalje pokušavam da otkrijem šta znači „Sloga” na ovom mestu gde je ono što se kaže i ono što se uradi retko ista stvar.
Mladi muškarci i žene na Balkanu rastu podeljeni, u nesigurnoj atmosferi i nadam se da ću uspeti da uhvatim suštinu značenja. Moramo da razmislimo o tome šta će biti sa Balkanom kojeg će jednog dana voditi ta generacija. Često je nemoguće analizirati ili razumeti bilo šta što se događa u ovom regionu a da se ne uzmu u obzir istorijski koreni. Zanima me kako će se neka pitanja današnjeg balkanskog društva istraživati i tumačiti u udžbenicima iz istorije koje će čitati sledeća generacija. Ono što se sada dešava na ulicama i u političkim pregovorima će imati veliki uticaj na stabilnost u regionu u budućnosti.
Istraživanje tih ideja bio je izuzetan put i ja ne bih ni iz daleka tako dobro razumeo ovo područje bez dubokog ličnog iskustva koje sam usput sticao. Događaji kao što je bio susret sa jednim američkim oficirom KFOR-a koji mi je tražio pasoš na Izlazu 1 nekoliko sati nakon požara, kada smo se obojica pitali šta onaj drugi Amerikanac tu traži, ili to što sam na svoj prvi pravoslavni Božić bio u enklavi Velika Hoča na Kosovu, jednako su važni i jednako mi govore koliko i bilo šta što se dešavalo ispred mog objektiva.
Da bih pokazao i nešto od svog ličnog iskustva u ovih pet godina rada na projektu „Samo sloga” i pet godina učenja kako da ovde živim, drugi deo moje izložbe će biti mali prikaz beleški, dnevnika i ličnih slika. Tu su citati koji me stalno prate, jela i ljudi koje ne mogu da zaboravim, i male uspomene na mesta na kojima sam bio. Sve su to delići iz kojih sam učio i koji su me inspirisali da napravim fotografije za ovu izložbu.“