МЕТ ЛАТОН, Само слога, фотографије

„Само слога: Србија у периоду после Југославије је мој лични одговор на збуњујућу атмосферу у региону. Мој пројекат представља психолошки портрет Срба и њихових суседа широм Балкана, суочених са радикалном променом пејзажа унутар граница које су се физички сужавале.“
„У Београд сам дошао у марту 2007. године као студент и одмах кренуо да истражујем регион; путовао сам аутобусом и возом и гледао кроз прозор збуњујуће призоре надајући се да ћу их једног дана разумети. Две године касније сам се овде доселио, не бих ли их разумео. Од тада радим и живим у Београду. Ова изложба је резултат скоро седам година истраживања, откривања и искуства. То је мој пут: показујем вам шта сам видео и шта сам научио. Моја прича не би требало да стоји у вакууму. Оно што сам видео и што имам да кажем требало би да буде део дијалога. Почео сам као посматрач, путник, а како је време пролазило, све више сам се приближавао тој причи и људима који овде живе и сада се осећам као учесник.

„Само слога: Србија у периоду после Југославије” је мој лични одговор на збуњујућу атмосферу у региону. Мој пројекат представља психолошки попртрет Срба и њихових суседа широм Балкана, суочених са радикалном променом пејзажа унутар граница које су се физички сужавале.
Ја сликам детаље друштва који истовремено одражавају и поткопавају популарне српске митове о постанку света. Многа питања имају дубоке корене у компликованој пароли „Само слога Србина спашава”, која је била омиљена у вокабулару масовне политичке манипулације током распадања Југославије и ратова до којих је дошло у насталом вакууму. Срби се још увек опорављају од пост-трауматског стреса тих година, што је довело до опште конфузије по питању њиховог идентитета и избора пута којим ће наставити. Ја и даље покушавам да откријем шта значи „Слога” на овом месту где је оно што се каже и оно што се уради ретко иста ствар.
Млади мушкарци и жене на Балкану расту подељени, у несигурној атмосфери и надам се да ћу успети да ухватим суштину значења. Морамо да размислимо о томе шта ће бити са Балканом којег ће једног дана водити та генерација. Често је немогуће анализирати или разумети било шта што се догађа у овом региону а да се не узму у обзир историјски корени. Занима ме како ће се нека питања данашњег балканског друштва истраживати и тумачити у уџбеницима из историје које ће читати следећа генерација. Оно што се сада дешава на улицама и у политичким преговорима ће имати велики утицај на стабилност у региону у будућности.
Истраживање тих идеја био је изузетан пут и ја не бих ни из далека тако добро разумео ово подручје без дубоког личног искуства које сам успут стицао. Догађаји као што је био сусрет са једним америчким официром КФОР-а који ми је тражио пасош на Излазу 1 неколико сати након пожара, када смо се обојица питали шта онај други Американац ту тражи, или то што сам на свој први православни Божић био у енклави Велика Хоча на Косову, једнако су важни и једнако ми говоре колико и било шта што се дешавало испред мог објектива.
Да бих показао и нешто од свог личног искуства у ових пет година рада на пројекту „Само слога” и пет година учења како да овде живим, други део моје изложбе ће бити мали приказ белешки, дневника и личних слика. Ту су цитати који ме стално прате, јела и људи које не могу да заборавим, и мале успомене на места на којима сам био. Све су то делићи из којих сам учио и који су ме инспирисали да направим фотографије за ову изложбу.“