МИЛАН ЖИВКОВИЋ, „Крај пловидбе“, фотографије

02.06.2016-25.06, 13:46.
blank-image

Изложба фотографија гробља бродова у ковинској луци
Сасвим лична врста документаризма види се на фотографијама насталим током четири године својеврсног ходочашћа на гробље бродова у ковинској луци. Попут насуканих китова немо су чекали свој крај, мењајући се из дана у дан, полако нестајући. Резачи бродова распарчавали су њихова моћна трупла прекривена бројним слојевима боје, да би своју метаморфозу доживели у огњу железаре где је већина бродова завршила. Њихову спору али сигурну судбину пратила је група фотографа под именом „Анастас“ чији је „гуру“ био Милан Живковић. То фотографско похођење бродова била је невидљива али чврста веза међу члановима групе који су били највернији сведоци краја пловидбе ових речних дивова. И управо је Милан Живковић одлучио да стотине фотографија извуче из невидљиве сфере хард диска и представи их у књизи, док на изложби видимо тек мали сегмент његове епске приче.

Он се игра гломазним железним труплом као да је играчка, помно је посматрајући са свих страна, из свих углова, под различитим светлом, из различите перспективе. Издваја детаље и креира нове, маштовите форме; наглашава текстуру док не постане опипљива; зналачки истражује колорит како би креирао савршен валерски низ. Из очигледног прелази у магично, из реалног у мистично, дајући броду људске обрисе док стварног човека видимо тек као део веће слике, само једног од зупчаника дивовског механизма. Оно што фасцинира јесте лакоћа којом Милан Живковић фотографски сецира бродове, баш као и њихови прави џелати, разлажући их на хиљаде слојева од којих сваки носи траг времена, ожиљак пловидбе, трагове стопала, песка, блата и шкољки.

Из текста Поетски документаризам мр Иване Томановић

Милан Живковић (1960, Баваниште) од 1984. радио је у Природњачком музеју у Београду као препаратор, а од 1986. као фотограф и дизајнер. Од 2000. до 2005. радио је фотографије и дизајн за одељење за маркетинг предузећа Дирецт Линк и као уредник изложбеног програма фотографске галерије Центра за културу у Ковину. Од 2005. до 2015. радио је као уредник часописа за културу фотографије РеФото, док данас ради као фотограф и предавач у студију и школи фотографије РеФото. Један је од првих фотографа са сертификатом Епсон Дигиграпхие и Никонов амбасадор у Србији. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС).

Loading...