Mileta Prodanović, Altera Pars, instalacija

Ni jedan do sada Prodanovićev ciklus kao ovaj izložen u Likovnoj galeriji KCB-a nije imao toliko odmerenosti, suptilnosti, želje da se u prvi plan istakne povratak osnovnom u umetnosti: radosti stvaranja, poigravanju materijalom, oblikom, ritmom, manuelnim svetom slike…

Tokom tri decenije bavljenja vizuelnim umetnostima, Mileta Prodanović je stvorio višeslojan umetnički opus, koji mu je omogućio da se bavi sasvim različitim pristupima i rukopisima, da bude i „angažovan“ i „neangažovan“. Njegove izložbe izazivale su kontroverze koje se nisu ticale samo kritičkog prosuđivanje njegovog dela već su bile povod za ozbiljna i po posledicama dalekosežna preispitivanja aktuelnih odnosa, stanja i procesa u svetu likovnih umetnika i njihovog rada u određenom političkom trenutku. I kao da mu ni to nije bilo dovoljno Mileta Prodanović se i svojim književnim, publicističkim i novinarskim angažmanom eksplicitno uključivao u društvena previranja.

Altera pars (Audiatur et altera pars – Neka se čuje i druga strana, lat) je naziv ujedno i “ključ” izložbe ili medijski stav, komentar na aktuelno shvatanje umetničke produkcije najčešće tumačene iz jednog ugla ali i na postupak rada, zasnovan na medijskom dvojstvu ( fotografsko – slikarskom) materijala koji se izlaže.
Ni jedan do sada Prodanovićev ciklus kao ovaj izložen u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda nije imao toliko odmerenosti, suptilnosti, želje da se u prvi plan istakne povratak osnovnom u umetnosti: radosti stvaranja, poigravanju materijalom, oblikom, ritmom, manuelnim svetom slike…
U izloženim radovima, poliptisima koji čine fotografije fragmenata gotičke fasade katedrale u Orvietu li uvećani detalji draperija sa italo-vizantijskih slika, među koje su interpolirani crteži/gvaševi ili slike dosledno je i do kraja primenjen koncept citatnog i repetetivnog. Ali ovog puta nema koda, ni prosvetiteljskog, niti bilo kog drugog, koji bi trebalo dešifrovati. Njihova posebnost je upravo u suptilnom prelasku i povezivanju fotografskog predloška sa manuelnim svetom slike, i stvaranju tajanstvenog odnosa između dokumenta i sećanja, prošlosti i sadašnjosti, materije i forme, stvarnog i zamišljenog, bespovratnog I nezavršivog…

Mileta Prodanović je rođen u Beogradu 1959. godine. Studirao arhitekturu i slikarstvo. Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1983. godine i na istom fakultetu magistrirao 1985. godine. Specijalizacija u Londonu, na Royal College of Arts 1989-90. 2009. godine, na FLU u Beogradu stekao zvanje doktora likovnih umetnosti. Od 1990. radi kao asistent, docent i potom vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao (od 1980. godine) na više samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i u više evropskih gradova (Rim, Tibingen, Tuluz, Karkason, Venecija, Beč, Grac, Prag, Regensburg, Kijev…). Godine 1986. izlagao na Bijenalu u Veneciji, u jugoslovenskom paviljonu. Od 1983. objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku.
Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti književnosti i likovne umetnosti.