Ни један до сада Продановићев циклус као овај изложен у Ликовној галерији КЦБ-а није имао толико одмерености, суптилности, жеље да се у први план истакне повратак основном у уметности: радости стварања, поигравању материјалом, обликом, ритмом, мануелним светом слике…
Током три деценије бављења визуелним уметностима, Милета Продановић је створио вишеслојан уметнички опус, који му је омогућио да се бави сасвим различитим приступима и рукописима, да буде и „ангажован“ и „неангажован“. Његове изложбе изазивале су контроверзе које се нису тицале само критичког просуђивање његовог дела већ су биле повод за озбиљна и по последицама далекосежна преиспитивања актуелних односа, стања и процеса у свету ликовних уметника и њиховог рада у одређеном политичком тренутку. И као да му ни то није било довољно Милета Продановић се и својим књижевним, публицистичким и новинарским ангажманом експлицитно укључивао у друштвена превирања.
Алтера парс (Аудиатур ет алтера парс – Нека се чује и друга страна, лат) је назив уједно и “кључ” изложбе или медијски став, коментар на актуелно схватање уметничке продукције најчешће тумачене из једног угла али и на поступак рада, заснован на медијском двојству ( фотографско – сликарском) материјала који се излаже.
Ни један до сада Продановићев циклус као овај изложен у Ликовној галерији Културног центра Београда није имао толико одмерености, суптилности, жеље да се у први план истакне повратак основном у уметности: радости стварања, поигравању материјалом, обликом, ритмом, мануелним светом слике…
У изложеним радовима, полиптисима који чине фотографије фрагмената готичке фасаде катедрале у Орвиету ли увећани детаљи драперија са итало-византијских слика, међу које су интерполирани цртежи/гвашеви или слике доследно је и до краја примењен концепт цитатног и репететивног. Али овог пута нема кода, ни просветитељског, нити било ког другог, који би требало дешифровати. Њихова посебност је управо у суптилном преласку и повезивању фотографског предлошка са мануелним светом слике, и стварању тајанственог односа између документа и сећања, прошлости и садашњости, материје и форме, стварног и замишљеног, бесповратног И незавршивог…
Милета Продановић је рођен у Београду 1959. године. Студирао архитектуру и сликарство. Завршио Факултет ликовних уметности у Београду 1983. године и на истом факултету магистрирао 1985. године. Специјализација у Лондону, на Роyал Цоллеге оф Артс 1989-90. 2009. године, на ФЛУ у Београду стекао звање доктора ликовних уметности. Од 1990. ради као асистент, доцент и потом ванредни професор на Факултету ликовних уметности у Београду. Излагао (од 1980. године) на више самосталних и групних изложби у Југославији и у више европских градова (Рим, Тибинген, Тулуз, Каркасон, Венеција, Беч, Грац, Праг, Регенсбург, Кијев…). Године 1986. излагао на Бијеналу у Венецији, у југословенском павиљону. Од 1983. објављује прозу, есејистичке текстове из области визуелних уметности и публицистику.
Добитник је неколико награда из области књижевности и ликовне уметности.