MILOŠ SPASIĆ, Metapojavnosti / Metaobrok

Partneri u projektu: Kulturni centar Beograda, Supermarket, Centar za promociju nauke
Studijska izložba Metaobrok, autora Miloša Spasića, kustosa Odseka za praistoriju Muzeja grada Beograda, tretira socio-kulturne aspekte konzumiranja hrane i pića u praistoriji i savremenom dobu. Konzumiranje hrane i pića jedan je od najprefinjenijih načina za uspostavljanje i održavanje društvenih odnosa među ljudima. Na izložbi će biti predstavljena ekranizacija rada arhitekte Sare Viglsvort i Džeremija Tila, pod nazivom Increasing disorder in a dining table, ila. Pomenuti rad analizira progresiju jednog svečanog ručka i pokrete osmoro ljudi koji sede za velikim trpezarijskim stolom.

Tri crteža na kojima su prikazane sekvence obroka postavljena su u obrnutom redu i predstavljaju sto u haosu nakon završenog obroka, središnju skicu koja prikazuje dinamiku pokreta ruku tokom ručka, dok treća skica predstavlja savršeno aranžiran sto pre početka obroka. Postavkom inverzne šeme toka obedovanja u tri sekvence autori su pokazali da se socijalni odnosi između učesnika u ručku odvijaju nevezano od toga da li samom činu obedovanja prethodi ili sledi haos.

Rad ima jak arhitektonski izraz i svrstava se u najcitiranije radove o dinamici proizvodnje prostora specifičnih namena. Posebno interesantan za projekat Metapojavnosti i za realizaciju celine koja tretira socijalne odnose tokom konzumiranja hrane i pića jeste u inverziji činova obedovanja. Rekonstrukcija dinamike socijalnih odnosa za praistorijskim stolom se upravo kreće u tom obrnutom smeru, od delića haosa koji je ostao nakon obedovanja ka samom činu obedovanja i uredno postavljenom stolu.

Projekat Metapojavnosti predstavlja studiju pet najprepoznatljivijih aspekata fizičke pojavnosti praistorijskog i savremenog života: stanovanje, konzumiranje hrane i pića, rad, umetnost i odevanje. Dijahron pristup pomenutim aspektima svakodnevice podstiče promišljanje prepoznatljivih aspekata života u praistoriji i današnjici, u oba smera (danas→ nekada; nekada→ danas). To će biti opšte smernice za promišljanja i (re)interpretacije, koje mogu otvoriti nove načine posmatranja fizičke pojavnosti života. Konačna rešenja za neke od problema u tumačenjima praistorijskog sveta svakako su predaleko od analognih ili sličnih obrazaca ponašanja današnjice. Istraživanja i studijske izložbe i neće nuditi objašnjenja, definicije i tumačenja, već će postavljanjem pitanja stvoriti prostor za nova promišljanja metapojavnosti praistorijskog i svaremenog života.

Autor projekta je Miloš Spasić, kustos Odseka za praistoriju Muzeja grada Beograda od 2008. Od tada je samostalno i u koautorstvu realizovao tri izložbe (Život u glini: neolitska umetnost na tlu Beograda; Prva zdravica: priča o badenskim šoljama iz Muzeja grada Beograda; Metahousing: Neolithic and Modern Dwelling in Belgrade). Autor je više od 15 stručnih i naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Završava doktorske studije na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta Univeziteta u Beogradu.

Prateći program

Utorak, 17. decembar

18.00 Increasing disorder in a dining room, intervju sa arhitektom Sarom Viglsfort

(skype uključenje iz Londona)

Sara Viglsvort je redovni profesor arhitekture Univerziteta u Šefildu i direktor Arhotektonskog biroa Sarah Wigglesworth Architects (SWA). Dobitnik je nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada za arhitekturu, prvi je arhitekta koji je dobio Fulbrajtovu umetničku stipendiju, a Sandej tajms je 1998. proglasio jednom od tri najvažnijih arhitekata budućnosti. Dobitnik je ordena Most Excellent Order of the British Empire 2004. godine. Bavi se projektovanjem zelene arhitekture; autor je brojnih naučnih i stručnih radova kao i urednik zbornika naučnih radova Desiring Practices: Architecture, Gender and the interdisciplinary, i The Everyday and Architecture

Utorak, 24. decembar

18.00 Stoljnjak za nedeljni ručak, Metameal nedeljom u Parizu
Predavač: Jelena Stamenković

U okviru izložbe Metaobrok, Jelena Stamenković će predstaviti istraživanja koja je radila na temu običaja i svakodnevnih praksi privatnih, zajedničkih i javnih prostora u oblasti socijalnog stanovanja danas u Francuskoj,a u cilju da identifikuje socijabilnost i odnose bliskosti koji se u njima razvijaju kao i moguću vezu sa arhitektonskim urbaoističkim programom. U svojoj doktorskoj tezi ona nudi inovativne tipologije koje obuhvataju sledeće nivoe : « Primati goste » ( pojam intimnosti vezan za samu stambenu jedinicu i njenu organizaciju) ; « Deliti » ( pojam susedstva, komšiluka na adresi stanovanja) ; « Susreti » ( običaje i svakodnevnu praksu u neposrednom okruženju).
Deo istraživačkog procesa obuhvata rezultate anketa sprovedenih na temu: Kako stanovnici novoizgrađenih socijanih stanova jedne pariske četvrti primaju goste i odnosa savremenih potreba i arhitektonske organizacije socijalnog stana. Anketirana osoba opisuje jedan nedeljni ručak kroz narativni deo koji sadrži plan stana ili delu stana u kojem se primaju gosti, fotografiju ili skicu stola ili samog obroka, kuhinjske recepte…

Jelena Stamenković, arhitekta-urbanista i redovni predavač i gost na više arhitektonskih fakulteta u
Rođena 1972. godine u Beogradu. Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1998. Od 1999. živi i radi u Francuskoj, u Parizu i Sent-Etjenu. Osnivač i direktor biroa za transdisciplinarni pristup arhitekturi i gradu « La ville au pluriel » (Grad u množini). Zavrsila specijalističke i magistarske studije u Francuskoj, 2001. i 2004. Doktorant na Université de Paris Ouest Nanterre La Défense u Francuskoj kod Prof. Dr Yankel Fijalkow i u okviru « Centre de recherche sur l’habitat » (Centar za istraživanje stanovanja), doktorska teza iz urbanizma, treća godina studija, tema: L’enjeu du programme architectural et urbain dans la sociabilité et les relations de proximité dans le logement social collectif en France : vers le micro-projet ? (Uloga arhitektonskih i urbanističkih elemenata u socijabilnosti i ostvarivanju odnosa bliskosti u socijalnom kolektivnom stanovanju u Francuskoj : ka mikro-projektu ?).