МИЛОШ СПАСИЋ, Метапојавности / Метаоброк

Партнери у пројекту: Културни центар Београда, Супермаркет, Центар за промоцију науке
Студијска изложба Метаоброк, аутора Милоша Спасића, кустоса Одсека за праисторију Музеја града Београда, третира социо-културне аспекте конзумирања хране и пића у праисторији и савременом добу. Конзумирање хране и пића један је од најпрефињенијих начина за успостављање и одржавање друштвених односа међу људима. На изложби ће бити представљена екранизација рада архитекте Саре Виглсворт и Џеремија Тила, под називом Инцреасинг дисордер ин а дининг табле, ила. Поменути рад анализира прогресију једног свечаног ручка и покрете осморо људи који седе за великим трпезаријским столом.

Три цртежа на којима су приказане секвенце оброка постављена су у обрнутом реду и представљају сто у хаосу након завршеног оброка, средишњу скицу која приказује динамику покрета руку током ручка, док трећа скица представља савршено аранжиран сто пре почетка оброка. Поставком инверзне шеме тока обедовања у три секвенце аутори су показали да се социјални односи између учесника у ручку одвијају невезано од тога да ли самом чину обедовања претходи или следи хаос.

Рад има јак архитектонски израз и сврстава се у најцитираније радове о динамици производње простора специфичних намена. Посебно интересантан за пројекат Метапојавности и за реализацију целине која третира социјалне односе током конзумирања хране и пића јесте у инверзији чинова обедовања. Реконструкција динамике социјалних односа за праисторијским столом се управо креће у том обрнутом смеру, од делића хаоса који је остао након обедовања ка самом чину обедовања и уредно постављеном столу.

Пројекат Метапојавности представља студију пет најпрепознатљивијих аспеката физичке појавности праисторијског и савременог живота: становање, конзумирање хране и пића, рад, уметност и одевање. Дијахрон приступ поменутим аспектима свакодневице подстиче промишљање препознатљивих аспеката живота у праисторији и данашњици, у оба смера (данас→ некада; некада→ данас). То ће бити опште смернице за промишљања и (ре)интерпретације, које могу отворити нове начине посматрања физичке појавности живота. Коначна решења за неке од проблема у тумачењима праисторијског света свакако су предалеко од аналогних или сличних образаца понашања данашњице. Истраживања и студијске изложбе и неће нудити објашњења, дефиниције и тумачења, већ ће постављањем питања створити простор за нова промишљања метапојавности праисторијског и сваременог живота.

Аутор пројекта је Милош Спасић, кустос Одсека за праисторију Музеја града Београда од 2008. Од тада је самостално и у коауторству реализовао три изложбе (Живот у глини: неолитска уметност на тлу Београда; Прва здравица: прича о баденским шољама из Музеја града Београда; Метахоусинг: Неолитхиц анд Модерн Дwеллинг ин Белграде). Аутор је више од 15 стручних и научних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Завршава докторске студије на Одељењу за археологију Филозофског факултета Унивезитета у Београду.

Пратећи програм

Уторак, 17. децембар

18.00 Инцреасинг дисордер ин а дининг роом, интервју са архитектом Саром Виглсфорт

(скyпе укључење из Лондона)

Сара Виглсворт је редовни професор архитектуре Универзитета у Шефилду и директор Архотектонског бироа Сарах Wигглесwортх Арцхитецтс (СWА). Добитник је неколико престижних међународних награда за архитектуру, први је архитекта који је добио Фулбрајтову уметничку стипендију, а Сандеј тајмс је 1998. прогласио једном од три најважнијих архитеката будућности. Добитник је ордена Мост Еxцеллент Ордер оф тхе Бритисх Емпире 2004. године. Бави се пројектовањем зелене архитектуре; аутор је бројних научних и стручних радова као и уредник зборника научних радова Десиринг Працтицес: Арцхитецтуре, Гендер анд тхе интердисциплинарy, и Тхе Еверyдаy анд Арцхитецтуре

Уторак, 24. децембар

18.00 Стољњак за недељни ручак, Метамеал недељом у Паризу
Предавач: Јелена Стаменковић

У оквиру изложбе Метаоброк, Јелена Стаменковић ће представити истраживања која је радила на тему обичаја и свакодневних пракси приватних, заједничких и јавних простора у области социјалног становања данас у Француској,а у циљу да идентификује социјабилност и односе блискости који се у њима развијају као и могућу везу са архитектонским урбаоистичким програмом. У својој докторској тези она нуди иновативне типологије које обухватају следеће нивое : « Примати госте » ( појам интимности везан за саму стамбену јединицу и њену организацију) ; « Делити » ( појам суседства, комшилука на адреси становања) ; « Сусрети » ( обичаје и свакодневну праксу у непосредном окружењу).
Део истраживачког процеса обухвата резултате анкета спроведених на тему: Како становници новоизграђених социјаних станова једне париске четврти примају госте и односа савремених потреба и архитектонске организације социјалног стана. Анкетирана особа описује један недељни ручак кроз наративни део који садржи план стана или делу стана у којем се примају гости, фотографију или скицу стола или самог оброка, кухињске рецепте…

Јелена Стаменковић, архитекта-урбаниста и редовни предавач и гост на више архитектонских факултета у
Рођена 1972. године у Београду. Дипломирала на Архитектонском факултету у Београду 1998. Од 1999. живи и ради у Француској, у Паризу и Сент-Етјену. Оснивач и директор бироа за трансдисциплинарни приступ архитектури и граду « Ла вилле ау плуриел » (Град у множини). Заврсила специјалистичке и магистарске студије у Француској, 2001. и 2004. Докторант на Университé де Парис Оуест Нантерре Ла Дéфенсе у Француској код Проф. Др Yанкел Фијалкоw и у оквиру « Центре де рецхерцхе сур л’хабитат » (Центар за истраживање становања), докторска теза из урбанизма, трећа година студија, тема: Л’ењеу ду программе арцхитецтурал ет урбаин данс ла социабилитé ет лес релатионс де проxимитé данс ле логемент социал цоллецтиф ен Франце : верс ле мицро-пројет ? (Улога архитектонских и урбанистичких елемената у социјабилности и остваривању односа блискости у социјалном колективном становању у Француској : ка микро-пројекту ?).