МИЛОШ ТОМИЋ, Музикални дневници

„Дневник овде значи да се сваког дана играм, импровизујем на неком музичком инструмент или предмету који користим или набасам на њега а одједном ми “зазвучи”. Као и на телу – свом или оном које се нађе при руци.“

Изложба Музикални дневници, филмаџије и сваштара Милоша Томића, нашег представника на овогодишњем Бијеналу у Венецији, повезује теме музике и детињства и састоји се из неколико сегмената. Поставку чине: кратки филмови Музикални дневници 1-4, и «Музичка интермеца» 1-6 у којима свакодневне, често породичне, кухињске ситуације постају аматерске музичке импровизације. Или можда само прављење буке и лудирање са кључевима, флашама, ситним парицама, прозорима, чичковима од патика, као и са раштимованим инструментима – гитари, кинеској усној хармоници, шкрипавом саксофону, дромбуљама… Са друге стране је тајно бележена публика, углавном врло млада која се досађује на концертима класичне музике, али у овој поставци као да слуша баш Музикалне дневнике и на њих реагује.

Полусатни документарац «Мали професори музике» прати прве лекције које врло млади ђаци музичких школа, сада у улози строгих професора, дају једном музички незрелом аматеру, покушавајучи да га, често безуспешно, науче најјендоставнијим мелодијама на десетак класичних инструмената. Пред малим биоскопом, посетиоци ће се срести са архивом уџбеника музичке културе из периода од Другог светског рата до сада. Неформално формалном карактеру поставке придружују се и 2 госта: аутодидакт Кејти Возњицки која ће изложити цртеж-фриз димензија 200×35 цм, инспирисан гледањем музикалних дневника (цртеж је у исто време и каталог изложбе) и Владимир Перић-Талент и Милица Стојанов који загрљени стоје испред Музеја детињства чији ће део колекције везан за музику испунити једну нишу галерије у форми кабинета чуда.

Бавећи се музиком и одгонетањем личних фрустрација у музичком образовању, Милош Томић открива карактер својих Музикалних дневника: “Као лични психијатар, преписао сам себи дневну лековиту дозу музицирања. Никада нисам ишао у музичку школу, не умем да читам ноте, али често чујем мелодију у шуми звукова око себе и од детињства сам бубњао ритмове прстима по столу, током породичних ручкова, увек ућуткиван од родитеља. Дневник овде значи да се сваког дана играм, импровизујем на неком музичком инструменту или предмету који користим или набасам на њега а одједном ми “зазвучи”. Као и на телу – свом или оном које се нађе при руци. Импровизација овде значи, ухватити се у коштац са изабраним инструментом или предметом и исцедити из њега све – од буке до мелодије.“

Ево једног од дневника: хттп://вимео.цом/58192518

Ову необичну изложбу прати низ свакодневних активности и занимљив прогам који ће се дешавати у галерији и на улици испред Ликовне галерије. Актери тих програма су познати уметници и музичари са наше ликовне и културне сцене, али и личности које се до сад нису јавно експониране, а чија интересовања и хобији су на специфичан начин везани за музику. Радионицу стрипа на тему „Музичке трауме из детињства“ водиће Кејти Возњицки и Милош Томић, специјал Песничења за децу приредиће Група Шкарт, слушаћете концерт: «вече соло баса», Саша Стојановић представиће антикварне примерке омота грамофонских плоча и заборављених песама из своје колекције, а уживање у музици и дружењу наставиће се малим циклусом мање познатих и код нас неприказиваних музичких филмова и спотова. Мало ли је?

Пратећи програм:
Субота, 14. Септембар од 12,30 до 13,30
КЦБ клуб

Понедељак, 16. септембар од 18.00 до 20.00
Филмски програм- играни и документарни музички филмови и спотови

Уторак, 17. септембар од 18 до 20.00
Филмски програм- играни и документарни музички филмови и спотови

Среда, 18. септембар, од 18.00 до 20.00
Филмски програм- играни и документарни музички филмови и спотови

Четвртак, 19. септембар, у 20.00
Концерт Соло бас

Петак, 20. септембар од 18.00 до 20.00
Мали сајам омота грамофонских плоча и игранка

Субота, 21. септембар од 16.30 до 17.30
КЦБ радионица за децу и родитеље, води Ана Недељковић
Тема: Разговор о музичким траумама из детињства и радионица стрипа;
Концепција и реализација : Кејти Возњицки и Милош Томић
У 19 сати
Група Шкарт – Песничење за децу
Затварање изложбе

Биографије уметника

Милош Томић је дипломирао режију на ФДУ у Београду, у класи професора Мише Радивојевића. Завршио је постдипломске студије анимације на чувеној Филмској академији у Прагу. Један је од оснивача легендарне групе „Клипани у пудингу“, страствени је колекционар и стрпљиви колажиста. Снимио је више кратких филмова и видео радова за које је добио награде у земљи и иностранству. Паралелно са филмом бави се визуелном уметношћу и више пута је излагао цртеже, фотографије, колаже, асамблаже, видео радове и инсталације. Учествовао је у снимању више филмова и био је сарадник у јединственој емисији „Ритам лепог срца“ на радију Б92. Има неколико добрих и доста лоших особина.
www.милостомиц.цом

Кејти Возњицки је пореклом из Кливленда (Охајо, САД), у Београду живи и ради од 2007, ту црта стрипове и прави музику за своја два музичка пројекта – МЦ Копy Кат (реп) и ЕПП! (формат реклама које не продају ништа). Са својим стриповима је суделовала у различитим издањима на Балкану и шире: Комиказе (Хрватска), Црацк! (Италија), Ново Доба фестивал и Дистортед Миррор (Србија) и фанзин Нигхт оф тхе Фандом (САД).

Владимир Перић је студирао графику и фотографију на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Његов плуралистички израз у пољу фотографије, инсталације и видеа припада концептуалној уметности и дели се у три стваралачке фазе. Под псеудонимом Талент (1986-1996) и Талент Фацторy (1996-2006) излагао је на бројнијм самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, а актуелну излагачку праксу спроводи у оквиру пројекта Музеј детињства (2006-2016). Музеј детињства је настао у колекционарској пасионираности уметника према предметима – амбалажи, играчкама, литератури, гардероби, старим фотографијама итд. углавном пронађеним на бувљим пијацама који представљају сведочанства личног детињства а истовремено говоре о социо-културном простору тадашње Југославије. Предмете из овог Музеја аутор истражује, систематизује и интерпретира као сложени концепт детињства и повезаних категорија сећања, идентитета, интимних и колективних наратива, користећи музеолошки и антрополошки приступ, у комбинацији са специфичном интерпретацијом прожетом уметничким промишљањем и личним односом према детињству.