МИЛОВАН МАРЧЕТИЋ, Записи на снегу, представљање књиге

Учесници: Гојко Тешић, Иван Радосавлјевић и аутор // Издавач: Службени гласник, Београд, 2012.
Нова, четврта књига прича Милована Марчетића, Записи на снегу, потврђује оно што је било видлјиво још од прве – да је реч о једном од најболјих српских приповедача данас. За причу „Излазак“ из ове књиге Марчетић је награђен Андрићевом наградом. У том тексту аутор успева да на простору једне релативно кратке форме, каква је свака прича, каже нешто битно о овом времену, његовим парадоксима, странпутицама и ишчашењима.
Марчетић у различитим причама полази од наоко споредне теме, попут шишања дечака, опсесивног гледања телевизијских сапуница или биографије једног тајкуна, на коју се, као у концентричним круговима, надовезују све крупнији психолошки, социјални и историјско-политички мотиви и увиди. Низ се ту не завршава. Марчетићеве приче садрже и онај најређи, метафизички састојак који целом приповедном свету даје печат аутентичности.
Милован Марчетић пише поезију и прозу. До сада је објавио следеће књиге: „Дан двадесет хилјада паса” (песме, 1982), „Начини ишчезавања“ (песме, 1986), „Без имена, без лица“ (песме, 1990), „Животи песника“ (приче, 1986), „Ратно острво“ (песме, 2000), „Мој Холивуд“ (приче, 2000), „Мера душе“ (изабране песме, 2002), „Прво лице“ (приче, 2003), „Ташкент“ (песме, 2006), „Иза затворених очију“ (песме, 2010) и „Записи на снегу“ (приче, 2012). Био је главни уредник у Књижевној речи, главни уредник часописа Реч и Књижевност.
Оснивач је и главни уредник Београдског књижевног часописа.