MLADEN DOLAR U BEOGRADU – predavanja, razgovori, film

DVORANA KULTURNOG CENTRA I INSTITUT ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU

Program:

Četvrtak, 2. oktobar
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6
18.00 – projekcija filma Ernsta Lubiča: Biti ili ne biti (1942)
19.45 – predavanje i razgovor: Biti ili ne biti? Ne, hvala!
Učestvuju: Mladen Dolar (Ljubljana/Mastriht), Petar Bojanić i Iva Nenić
Projekcija filma je besplatna.

Petak, 3. oktobar
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Kraljice Natalije 45
18.00 – predavanje: Mimezis i ideologija – od Platona do Altisera
Govori: Mladen Dolar

Mladen Dolar je jedan od najuticajnijih filozofa u regionu. Osnivač je ljubljanske škole psihoanalize, teoretičar kulture i filmski kritičar. Rođen je 1951. godine u Mariboru. Od 1984. godine zaposlen je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, gde radi i danas u svojstvu redovnog profesora i istraživača. Čest je predavač na evropskim i američkim univerzitetima. U periodu od 2010. do 2012. bio je istraživač savetnik na Akademiji Jan van Eyck u Holandiji, dok je tokom 2013. bio gostujući profesor na Univerzitetu u Čikagu. Objavio je mnogobrojne publikacije na više različitih jezika, od toga desetak knjiga na slovenačkom i nekoliko knjiga na engleskom, od kojih posebno izdvaja A voice and nothing more (MIT 2006, prevedeno na šest jezika, na srpski 2012 [Glas i ništa više, Fedon]). Iduće godine biće objavljene dve nove njegove knjige na engleskom.

O predavanjima:
Predavanje Biti ili ne biti? Ne, hvala polazi od uverenja da je Lubičev film Biti ili ne biti (1942) ozbiljan kandidat za možda najbolji film u filmskoj istoriji, mada se nikad ne pojavljuje na top-listama. Tome ćemo prići sa tri aspekta. Prvi aspekt: film je komedija snimljena krajem 1941. godine, u verovatno najmračnijem trenutku evropske istorije. Zašto se komedija može smatrati najboljim načinom sučeljavanja s fašizmom? Ispitaćemo istorijske okolnosti, zatim istoriju recepcije i otpora takvom pristupu. Osvrnućemo se i na Čaplinovog Velikog diktatora, te na druge velike komedije iz istog razdoblja. Drugi aspekt: kako komedija tretira pitanje – biti ili ne biti? koje je zapravo najdramatičnije pitanje u čitavoj istoriji. Na kraju ćemo razmotriti kako se komedija služi mehanizmom ponavljanja. U tom pogledu film Biti ili ne biti predstavlja paradigmu koju je moguće uporediti sa Hegelovom i Marksovom teorijom ponavljanja.

Mimezis i ideologija – od Platona do Altisera: Čim se nešto imitra, to ostaje, ono obeležava imitatora. Nevine imitacije nema. Imitacija nužno utiče na onog ko imitira, na bolje ili (češće) na gore, a stvaranje proste kopije nečega nužno utiče i na original. To je verovatno najkraći način da se opiše Platonov stav o prirodi mimezisa u Državi. Cilj ovog izlaganja je da pruži kratak prikaz shvatanja misterioznih magičnih moći mimeze i pokušaja da im se suprotstavi. To je velika tema, te će se izlaganje usredsrediti na nekoliko perspektiva, počev od teatarske parabole svetog Genezija, što će voditi Paskalu i Altiserovoj teoriji ideologije, i propitivanju načina na koje je modernost nastojala da se razveže od mimeze (Brehtovo otuđenje, ženskost kod Lis Irigarekao mimeza, Badjuov antimimetski stav, Frojdovo shvatanje magije i Lakanovo shvatanje uživanja). Šta je realno u mimetičkoj čaroliji, što je dovelo do tolikog razgranavanja estetike i političkih posledica? Izlaganje će izneti odbranu mimezisa, zastupajući stav da je modernost, proteravši tradicionalnu umetnost u prošlost mimeze i predstavljanja, zadržala jezgro mimeze u svojoj srži.