МЛАДЕН ДОЛАР У БЕОГРАДУ – предавања, разговори, филм

ДВОРАНА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА И ИНСТИТУТ ЗА ФИЛОЗОФИЈУ И ДРУШТВЕНУ ТЕОРИЈУ

Програм:

Четвртак, 2. октобар
Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6
18.00 – пројекција филма Ернста Лубича: Бити или не бити (1942)
19.45 – предавање и разговор: Бити или не бити? Не, хвала!
Учествују: Младен Долар (Љубљана/Мастрихт), Петар Бојанић и Ива Ненић
Пројекција филма је бесплатна.

Петак, 3. октобар
Институт за филозофију и друштвену теорију, Краљице Наталије 45
18.00 – предавање: Мимезис и идеологија – од Платона до Алтисера
Говори: Младен Долар

Младен Долар је један од најутицајнијих филозофа у региону. Оснивач је љубљанске школе психоанализе, теоретичар културе и филмски критичар. Рођен је 1951. године у Марибору. Од 1984. године запослен је на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Љубљани, где ради и данас у својству редовног професора и истраживача. Чест је предавач на европским и америчким универзитетима. У периоду од 2010. до 2012. био је истраживач саветник на Академији Јан ван Еyцк у Холандији, док је током 2013. био гостујући професор на Универзитету у Чикагу. Објавио је многобројне публикације на више различитих језика, од тога десетак књига на словеначком и неколико књига на енглеском, од којих посебно издваја А воице анд нотхинг море (МИТ 2006, преведено на шест језика, на српски 2012 [Глас и ништа више, Федон]). Идуће године биће објављене две нове његове књиге на енглеском.

О предавањима:
Предавање Бити или не бити? Не, хвала полази од уверења да је Лубичев филм Бити или не бити (1942) озбиљан кандидат за можда најбољи филм у филмској историји, мада се никад не појављује на топ-листама. Томе ћемо прићи са три аспекта. Први аспект: филм је комедија снимљена крајем 1941. године, у вероватно најмрачнијем тренутку европске историје. Зашто се комедија може сматрати најбољим начином сучељавања с фашизмом? Испитаћемо историјске околности, затим историју рецепције и отпора таквом приступу. Осврнућемо се и на Чаплиновог Великог диктатора, те на друге велике комедије из истог раздобља. Други аспект: како комедија третира питање – бити или не бити? које је заправо најдраматичније питање у читавој историји. На крају ћемо размотрити како се комедија служи механизмом понављања. У том погледу филм Бити или не бити представља парадигму коју је могуће упоредити са Хегеловом и Марксовом теоријом понављања.

Мимезис и идеологија – од Платона до Алтисера: Чим се нешто имитра, то остаје, оно обележава имитатора. Невине имитације нема. Имитација нужно утиче на оног ко имитира, на боље или (чешће) на горе, а стварање просте копије нечега нужно утиче и на оригинал. То је вероватно најкраћи начин да се опише Платонов став о природи мимезиса у Држави. Циљ овог излагања је да пружи кратак приказ схватања мистериозних магичних моћи мимезе и покушаја да им се супротстави. То је велика тема, те ће се излагање усредсредити на неколико перспектива, почев од театарске параболе светог Генезија, што ће водити Паскалу и Алтисеровој теорији идеологије, и пропитивању начина на које је модерност настојала да се развеже од мимезе (Брехтово отуђење, женскост код Лис Иригарекао мимеза, Бадјуов антимиметски став, Фројдово схватање магије и Лаканово схватање уживања). Шта је реално у миметичкој чаролији, што је довело до толиког разгранавања естетике и политичких последица? Излагање ће изнети одбрану мимезиса, заступајући став да је модерност, протеравши традиционалну уметност у прошлост мимезе и представљања, задржала језгро мимезе у својој сржи.