Izložba MOMI u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti iz Skoplja
Na izložbi će biti predstavljeni radovi sedam mladih makedonskih umetnica, koje su već pre par godina izlagale kao grupa pod imenom MOMI. Ova zajednička izložba je rezultat spoja različitih praksi, procesa, perspektiva i senzibiliteta, umetnica koje žive i rade u Skoplju. Sedam umetnica će se predstaviti radovima koji su nastali u skorašnjem periodu u različitim medijima: slike, crteži, kolaži, objekti i instalacije.
Izložba se realizuje u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti iz Skoplja.
Umetnice: Ana Ivanovska, Maja Kirovska, Hristina Zafirovska, Tatijana Ristovska, Zorica Zafirovska, Kristina Hadžijeva, Marija Sotirovska
Otvaranje: 14. jun, 19č
„Mnoštvo, božanstvo, rođenje, tema ili priča mladih Moma sa različitim strastima i viđenjima u životu. Sedam makedonskih umetnica se predstavljaju delima koja su stvorena u okviru recentnih razmišljanja u njihovih prethodnih pet izložbi.
Koncept ovog projekta – radova (crteži, instalacije, objekti) se svodi na beleženje, odnosno kao svedočanstvo i reagovanje jednog suvremenika. Jedan mladi val makedonskog stvaralaštva pripada i
onom estetskom krugu koji je decidirano prekinuo sa tradicionalnim motivima i interpretacijama nastojeći da sledi svet oko sebe, svoje vreme i svoj stav prema onome što se dešava u tom trenutku. Oni za sebe kažu, ‘radovi optimistički po svojoj prirodi, pravo slavljenje života, ali i u nikom slučaju pogled kroz ružičaste naočare, nego radovi koji svoju energiju crpe iz zadovoljstva u potrazi za smislom našeg postojanja‘ … radi se o nameri da se vidi lepota u svemu onome što nas okružuje, o izazovu da se pokaže jedan optimistički pogled na stvari… ‘
Prisustvo kruga, geometrijskih oblika, prirode, ispisanih reči, emocija, solidarnosti, kao i prelivanje boje i vibriranje linije u radovima, koji podržavaju jedni druge, čime postižu uravnotežen kvalitet u reprezentativnoj celini. Vizuelnu apstraktnu binarnu strukturu, tipičnu za geometrijsku apstrakciju, vidimo u radovima Hristine Zafirovske i Ane Ivanovske, sa pojavom pozitiva i negativa, svetlog i tamnog, idelizma koga autorice imaju o svojoj profesiji.
Boja koja je prisutna u ove dve autorice, dominira u radovima Kristine Hadžieve, a linija nastavlja da
vibrira … rađa se iz izvora i vraća se u njemu, kao da je uvek i bila samo to – igra beskonačnosti u
konačnom obliku, kaže Hadžieva. Slikarsko-vajarska instalacija, od krvi i crvene boje kao simbol, Maja Kirovska nam pokazuje ciklični tok stvari ili cikluse u ljudskom životu, simbole humanog i ljubavi.
Instalacija čeličnih lopta, brašna i mahovine kao simbol nade prisutni su u radovima Marije Sotirovske, koja je u stalnoj borbi sa spoljnim svetom, a takođe želi da “pauzira” taj ciklični proces ponavljanja. Tradicionalno veza u kreiranju folklornog stvaralaštva Tatjana Ristovska nam predstavlja kroz instalaciju slova ili najčešće nam svoje značenje prenosi porukama ili citatima poznatih pisaca. Zorica Zafirovska, međutim, knjigom i crtanjem nam ukazuje na socijalna kretanja i na nemogućnost da ih reši ostajući samo na ukazivanje stanja.
Ako tražimo intenciju u priči, zaustavićemo se na neka pitanja ukazujući na suštinu čoveka i sveta svog podneblja, postavljana implicitno. Suštinska smisao Moma, koju sugerišu, treba da se traži u domenu jedne vitalnosti koja drži ljude u stalnom postojanju, koja menjajući svoj pravac, svoju smisao, ipak stalno teži da okrene čoveka ka svetlosti, kao što se biljka okreće prema izvoru života.
Igra se nastavlja … krug se i dalje okreće …“