МУЗЕЈ НАСИЉА, јавни архив медицинске документације особа које су доживеле насиље, у приватној и јавној сфери

“Музеј насиља” успостављен је као изложбена поставка и дискусиона платформа и биће представљен кроз циклус од четири трибине које интердисциплинарно разматрају феномен насиља

Музеј насиља је јавни архив који своје материјале проналази у медицинским налазима, као крајњим консеквенцама говора мржње, стереотипа, предрасуда, дискриминације и физичког насиља. Главне материјале представљају рендгенски снимци повреда задобијених у јавном и приватном простору, као последице друштвених појава – дискриминације, национализма, шовинизма, фашизма, насиља у породици, родно заснованог насиља, хомофобије, расизма и ксенофобије.
За сам концепт поставке, веома је важна технологија “израде” самих рендгендских снимака, односно процес кроз који особа која је доживела насиље пролази – од самог насилног инцидента, преко одласка у Ургентни центар и медицинског прегледа од стране стручног медицинског особља, до дијагнозе која укључује писани медицински извештај са рендгендским снимком дела/делова тела који су повређени. Поред рандгендских снимака, поставку чине и налази медицинског особља у форми аутентичног писаног медицинског извештаја, као и аутентична сведочанства особа које су доживеле насиље, такође у писаној форми.
Обједињени на једном месту – рендгендски снимци, извештаји медицинског особља и лична сведочења жртава насиља представљају јединствену документацију о повезаности негативних, насилних идеологија и покрета у друштву и личних судбина маргинализованих, дискриминисаних и/или мањинских друштвених група.
Такође, сама уметничка поставка представља аутентичан јавни АРХИВ који документује и сведочи о повезаности традиционалних, патријархалних, конзервативних, маскулиних и ретроградних друштвених појава са случајевима насиља у свакодневном животу, те служи као едукацијски материјал у форми, како доказа, тако и опомене за све садашње и будуће генерације.
Концепт „Музеја насиља“ је замишљен као музејска поставка горе поменутих „експоната“, чији се „садржај“ константно надопуњује новим „експонатима“. Особе које доживе насиље и због њега одлазе на преглед у Ургентни центар добијају сав материјал на који Музеј реферише. Музеј отвара могућност трајног одлагања поменутих материјала, те коришћења у његовим свакодневним поставкама. На тај начин медицинска документација постаје „јавно добро“ те добија ново значење и у извесном смислу „документовану цивилизацијску сврховитост“.
Кроз програм прве поставке посетиоцеби уместо кустоса/киње води особа стручно оспособљена за специфичну тематику „експоната“, психолог/шкиња или социолог/шкиња.
Отварање поставке прати јавна трибина са релевантним личностима на тему узрока насиља у друштву.
Музеј насиља има тенденцију константног географског/друштвеног проширења, прикупљања „експоната“ са свих континената. У том смислу, Музеј има визију прерастања у институцију са сталним, привременим и путујућим поставкама, позиционирајуци се у аутентичан светски едукативни архив, свакодневно доступан јавности.
Циљ Музеја насиља јесте да услед његових активности, више нити један нови „експонат“ не доспе у његов фундус, као резултат промене друствене свести и ре-хуманизације човека.

Трибине се одржавају током децембра 2012 .у галерији Подроом:
– Среда, 5. децембар у 19:00:
„Политике насиље“
Учествују: Филип Давид, писац, Обрад Савић, филозоф, Срђан Милошевић, историчар
Модераторка: Данијела Ранковић
– Четвртак, 13. децембар у 19.00:
„Насиље над мањинским и маргинализованим групама“
Учествују: Саша Јанковић, Омубсман-Заштитник грађана; Невена Петрушић, Повереница за заштиту родне равноправности; Јована Тодоровић, Лабрис; Ђокица Јовановић, Филозофски факултет, Одсек за социологију; Тања Игњатовић, Аутономни женски центар
– Среда, 19. децембар, у 19.00
„Вршњачко насиље“
– Среда, 26. децембар, у 19.00
„Маскулинитет и насиље“
Пројекат реализује „КултурПарк“, уз подршку УСАИД-а, преко Института за одрживе заједнице (ИСЦ).