НА ЛИНИЈИ СОПСТВЕНЕ САВЕСТИ, разговор поводом књиге Игора Мандића

издавач: В.Б.З.
Учествују: Игор Мандић, Оља Бећковић, Михајло Пантић и Теофил Панчић

ИНТЕЛЕКТУАЛНУ АУТОБИОГРАФИЈУ – овдје сажету у раздобљу од 1966. до 2013. г. – желио сам предочити као вртоглаву тобоганску вожњу преко стаза и богаза тих протеклих десетљећа, као усамљеничку пловидбу између Сциле и Харидбе, вођен девизом да поступам с МИНИМУМОМ КОМПРОМИСА, али зато с МАКСИМУМОМ КОНТРОВЕРЗИЈА.

Овај трећи свезак аутобиографије разликује се од прва два (Себи под кожу, 2006., и У задњи час, 2009.), у којима сам разоткривао многошто из својег приватног, интимног илити особнога живота – дјетињства, школовања, студирања, љубави, брака и родитељства – утолико што је ОКЛОП ОД ПАПИРА направљен од самих текстова »који су ме обиљежили и разграничили«. Десетљећима се та маса текстова (критика, фељтона, полемика, интервјуа…) гомилала и слагала, стварајући око мојега интимнога бића заштитну баријеру, оклоп тврђи од челика, испод којега остајем нетакнут, попут – рибе у соли! Овдје преобјављујем неке текстове који су ме тако обиљежили да сам био етикетиран (по систему пљуни па прилијепи), неке који су остали доселе слабије познати широј јавности, а у којима се разграничавам (по систему МОЈ РАЗЛАЗ СА СВИМА) те бројне интервјуе у којима сам се слободније исказивао него кад литераризирам чињенице (по систему зини, извали па што буде).

Дуготрајно је било меандрирање кроз контрадикторности идејно-политичких прилика, тијеком бурних и (не)славних десетљећа, али мислим да сам, »на линији властите савјести«, ову велику »амплитуду«, као распон између младеначке еуфорије (1966.) и скепсе (пре)зрелих година (2013.), довео до КАТАРЗЕ захваљујући којој могу рећи како је овај трећи свезак аутобиографије, заправо, »МОЈ ОПРОШТАЈ СА СВИМА«.

Игор Мандић, IV/2014.