Нада Берош: Зар је то уметност? ПРЕДАВАЊЕ

(О медијацији савремене уметности на примерима реди мејда у овиру сталне поставке Музеја савремене уметности у Загребу)
У музејима и галеријама савремене уметности у сусрету с публиком музејски едукатори и интерпретатори често чују питање: Зар је то уметност?
У намери да се одговори на то и слична питања тим окупљен у Педагошком одељењу Музеја савремене уметности у Загребу осмислио је низ програма, вођења, радионица, радних листића и анимираних презентација које на забаван и едукативан начин показују како се могло догодити да половни аутомобил Ренаулт 4 постане изложбени експонат у уметничком музеју, да изношени пар ципела буде назван скулптуром, а сеоске виле ослоњене о уметничку слику на поду буду прозване уметничком инсталацијом? Поводом стогодишњице од настанка појма реди мејд (реадy маде, 1915) преиспитујемо „како ствари постају уметност?”.

На предавању Наде Берош у Културном центру Београда „Зар је то уметност“ биће представљена вођења, презентације, играонице и радионице за различите старосне групе, које су водили едукатори, глумци, уметници, писци, перформери.

Стална поставка Збирке у покрету Музеја савремене уметности у Загребу детектује двадесетак уметничких дела која својом (не)обичношћу збуњују и интригирају децу, младе и одрасле посетиоце.
„… Ко је, када и зашто одлучио да прогласи „ствари“ уметношћу? На округлом столу Дишанов шамар трудили смо се да одговоримо какву је то револуцију у уметничком свету пре сто година покренуо уметник Марсел Дишан, изумитељ реди мејда. Почевши од играоница, а завршивши са стручним скупом Дишанов шамар, настојали смо да обухватимо не само различите образовне скупине него и диверзификоване методичке поступке у медијацији савремене уметности. Питање Зар је то умјетност?, наравно, чуће се и надаље у галеријским дворанама, али верујемо да су наши програми истоименог назива, бар мало помогли да наредне генерације посетилаца, домишљатије и уверљивије одговоре себи и другима на то питање… “ Нада Берош, Музеј савремене уметности у Загребу

Нада Берош (Загреб, 1952), кустоскиња, критичарка, уредница и предавач. Од 1994. кустос је у Музеју савремене уметности у Загребу и руководилац Педагошког одељења. Била је кустос и кокустос самосталних и групних изложби хрватских и међународних уметника у Хрватској и иностранству међу којима су: Андрес Серано, Денис Адамс, Далибор Мартинис, Брацо Димитријевић, Сања Ивековић, Иван Кожарић, Вадим Фишкин, ИРWИН, Ивана Кесер, Светлана Хегер & Пламен Дејанов, Мирослав Балка, Младен Стилиновић, Андреја Кулунчић; Кендис Брајц, Елке Кристуфек, Кристина Леко; Делаyед он Тиме – један поглед на шведску савремену сцену; Црисс-Цросс – пет позиција у хрватској и немачкој савременој уметности, Јосип Ваништа: Укидање ретроспективе (2013). Објавила је бројне есеје и интервјуе с уметницима, критичарима и кустосима у домаћим и иностраним часописима, у каталозима и публикацијама. Оснивачица независног међународног пројекта Мотел Јежево о илегалним миграцијама (2000 ̶ 2004.). Су-оснивачица и главна уредница онлајн магазина арт-е-фацт (2002 ̶ 2005). Добитница је годишње награде Хрватске секције АИЦА за 2005. Покретачица и уредница критичке библиотеке Рефлексије Музеја савремене уметности и Библиотеке за децу Читање уметности (2014), те Библиотеке Нуклеус (2014). Објавила је монографију о Далибору Мартинису Јавне тајне/ Публиц Сецретс (2006); Кроћење таме – есеји и разговори о уметности на прелому стољећа (Фрактура, 2011). Коауторка је сталне поставке Музеја савремене уметности Збирке у покрету (с Тихомиром Миловцем), 2009., уредница и коауторка пратећих публикација (Акценти /Хигхлигхтс) и програма Едуакција.
Ауторка је бројних комплексних едукативних пројеката уз изложбе у МСУ-у, међу којима и музејског едукативног пројекта Вода у који је било укључено 55 музеја и галерија из 27 хрватских градова, те изложбе Записано на води, април-јун 2012, за коју је награђена 2013. годишњом наградом Хрватског музејског друштва.