Недеља финског филма – 3. дан

Филм НАЈБОЉА МАЈКА (2005) је био фински кандидат за награду Оскар

19.00 НАЈБОЉА МАЈКА ( 2005) / Äидеистä пархаин
режија: Клаус Хäрö; сценарио: Јиммy Карлссон, Кирси Викман
улоге: Топи Мајаниеми, Кирсти Лахти, Мицхаел Нyqвист, Мариа Лундqвист; фотографиија: Јаркко Т. Лаине; музика: Туомас Кантелинен;
награде: Каиро, Либек, Талин, Сателлите Аwард, Сетубал, Букурешт, Индијанаполис, Сао Пауло, Златни витез
Јусси – женска улога, фотографија, сценографија
Током Другог светског рата око седамдесет хиљада деце послато је из Финске у Шведску, Данску и Норвешку. “Најбоља мајка” је филм о деветогодишњем дечаку Еру, чији је отац погинуо на фронту и кога је мајка послала у Шведску. Тамо га преузима нова породица која је очекивала да ће им доћи девојчица. Еро почиње да учи шведски, да се привикава на нове животне услове, али све време страховито пати за мајком. Праву истину о њој сазнаће много година касније.

КЛАУС ХЕРО (Клаус Хäрö) (1971)
Од четири играна филма колико је режирао Клаус Херо, чак три су била фински кандидати за Оскара: “Елина” (2002) “Најбоља мајка”(2005) и “Писма оцу Јакобу” (2009). Херо је познат по томе што се бави изузетно важним темама као што су деца у рату,однос према религији, или међунационални проблеми. То ради крајње суптилно тако да врло лако проналази пут до срца гледалаца, али и жирија. Филмове снима на шведском и финском језику и у обе земље. Године 2003. добио је награду “Ингмар Бергман”, а добитника је изабрао лично Бергман.

21.00 ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ (2009) / Киеллеттy хеделмä
режија: Доме Карукоски; сценарио: Алекси Бардy; улоге: Марјут Маристо, Аманда Пилке, Јоел Мäкинен, Јаркко Ниеми; фотографија: Туомо Хутри; музика: Адам Нордéн
награде: Сетубал, Беч, Вирцбург, Монс, Јусси – споредна женска улога
На северу Финске постоји врло јака конзервативна и рестриктивна лаестедијанска религиозна заједница која младима пре брака не дозвољава никакав физички контакт, забрањује шминкање, проповеда апсолутну скромност и брани много тога што се у већем делу света сматра сасвим нормалним. Две девојке из те заједнице стасале су за удају, али једна бежи у Хелсинки. Парохија шаље другу да је надје, и да је чисту врати кући. Искушења су велика, а обрти још већи.

ДОМЕ КАРУКОСКИ (1976)
Родјен на Кипру у мешовитој финско-америчкој породици (мајка му је била новинарка, а отац ,глумац Џорџ Дикерсон) одрастао у Финској где је завршио Универзитет уметности у Хелсинкију. Већ дебитантским филмом “ Битанга и принцеза” (Тyттö синä олет тäхти /Беаутy анд тхе Бастард) 2005. бива врло запажен. Велики успех доживљава са два наредна филма која су стигла пред публику у размаку од годину дана:
“Кућа црних лептира (Туммиен перхостен коти/Тхе Хоме оф Дарк Буттерфлyиес) јануар 2008. и “Забрањено воће” (Киеллеттy хеделмä / Форбидден Фруит) фебруар 2009. године. Оно што карактерише опус овог талентованог аутора је хармонизовање наклоности ка америчком жанровском мејнстриму са снажним нагоном за ауторским филмом.