Немања Радуловић: промоција ЦД-а и концерт Ђавољих трилера (Лес Триллес ду ДИАБЛЕ)

Са Немањом на концерту учествује и гудачки квинтет у саставу Гијом Фонтанароса, Фредерик Десу, Бертран Кос, Ан Бирање, Бобан Стошић; програм: Крајслер, Сарасате, Шуберт, Тартини, Чајковски, Витали, Вијењавски
Пет ногу, пет прстију, стас змаја, издужено, бледо и
карактерно лице, наглашен нос, бритак поглед,
дуга црна коврџава коса. Зенице у којима искре
занос и генијалност, клизе по орбити његових очију.

Стасом Немања Радуловић неодољиво подсећа на портрет Паганинија који је Кастиљ-Блаз скицирао 1831. и може се свакако повезати са следећим опажањем Лудвига Спора: „Кажу да је прави чаробњак, јер из виолине извлачи звуке које пре тога нико никада није чуо.“ Харизма којом он зрачи пред публиком, његова појава на сцени и изванредна лакоћа извођења изазивају исту ону фасцинираност која се јављала широм Европе на концертима италијанског виолинисте. Поред техничких подвига које изводи, он свој реноме дугује управо способности да се сједини са слушаоцима. Код њега нема извештачености. Присутна је само великодушност у којој се срећа због свирања преплиће са задовољством давања. Је ли Немања чаробњак? Јесте, у правом смислу те речи. Он заводи, осваја, очарава.
Фриц Крајслер је постао познат захваљујући чарима свог снажног и префињеног извођења. Свесно инспирисане Гаетаном Пуњанијем (1731 – 1798) и као омаж овом великом мајстору који је створио Вијотија, а преко њега и већину виртуоза 19. и 20. века, ове две сродне странице, Праелудиум и Аллегро, написане 1910, захтевају од извођача изузетну ритмичку прецизност и врхунску технику гудала, без којих оне не могу досегнути трансцедентни класицизам којем аутор тежи. Овде није реч о стилској вежби, већ о истинском ремек делу у минијатури.
Вундеркинд као и Крајслер, пољски композитор Хенрик Вјењавски још је као тинејџер направио небројено много турнеја по Европи и САД, пре него што се настанио у Ст. Петерсбургу, а након тога у Бриселу. Два концерта су га прославила, као и етиде за виолину и неколико комада сентименталног карактера, међу којима је и ова, врло романтична Легенда, Оп. 17, из 1859. године, посвећена Изабели Хемптон, његовој будућој жени. У њој се већ може осетити инспирисаност Русијом.
Откривена 1860. од стране немачког виолинисте Фердинанда Давида, изузетна Чакона Томаса Антонија Виталија обједињује, поред једног мотива који се неуморно понавља, читаву серију декоративних варијација. Ова права техничка вежбанка нуди извођачу бесконачно много могућности експресије која снагом страствених осећања превазилази барокну надахнутост која јој је у основи.
Све указује на то да је јуна 1816, током једне вечери проведене у пансиону са пријатељима, Шуберт стао на страну солисте у свом Рондоу. Задовољство заједничког стварања музике покреће ово дело у ритму једне невероватне виртуозности, у којем, након спорог увода, следи бриљантни, типично шубертовски весели Аллегро.
Чајковски конкретизује овај тренд 1878. са три дела која је довршио у Брајлову, на имању своје заштитнице Надежде Вон Мек, које је постало „драго место“ за које су везане многе „успомене“. Сам Чајковиски признаје да је: „Медитација најбоље дело, али уједно и најтеже, које треба изводити у темпу анданте. Друго дело је један веома жив сцхерзо, а треће ‘песма без речи’“.
Од Радуловића чаробњака до ђавола само је један корак. А наш млади маг гудала, поред свих оних замки које је Тартини посејао у својој Сонати у Г молу, изводи и чувене трилере који изазивају језу. Запис астронома Жерома Лаланда илуструје мистериозну атмосферу у којој је чувени виртуоз живео:

Једне ноћи сањао сам да сам потписао пакт са ђаволом по цену моје душе. Моја воља била је подређена налозима мог новог господара, који као да је знао све моје мисли. Стога сам му поверио своју виолину ишчекујући да видим шта ће с њом учинити. Моје изненађење било је потпуно када сам га чуо како савршено свира једну прелепу сонату какву сам не бих умео да напишем. Када сам се пробудио, непрекидно сам покушавао да пронађем у својој виолини фантастичне звуке које сам те ноћи чуо. Нажалост, то што сам компоновао по сећању на овај сан било је далеко испод онога што сам у сну чуо, иако је то дело било најуспешније од свих које сам до тада написао.

Написана око 1732, ова чувена соната састоји се од свечаног увода, који се наставља у сцхерзо, а затим у један спор и медитативан део, који даље води у вртоглави, завршни Аллегро. Овде наступају трилери, та треперења константно праћена контратоном, која су постала Тартинијев заштитни знак. Али, овај музичар зна како да дирне и ми почињемо да сањамо са Немањом Радуловићем да је Фауст заменио улоге и успео да савлада Мефиста захваљујући моћима свог очаравајућег гудала.
Још један геније, Пабло де Сарасате, направио је изванредну међународну каријеру. Звезда великих светских позорница, изграђивао се као уметник у оквирима сопственог репертоара, свирајући чувене Циганске мелодије, којима је желео да истакне своју феноменалну технику. Године 1878. објавио је две збирке Шпанских плесова, међу којима и Романсу и Андалузу, Оп. 22, која много више асоцира на Андалузију својим истрајним ритмом него насловом. Шпанске музичке сцене од којих је сачињена, више су производ имагинације него фолклора, а драж црпе из своје елеганције и сјаја.
Управо Фрицу Крајслеру дугујемо читаву серију оригиналних композиција написаних у бечком стилу, а које су биле права посластица предратних салона 1914. Реч је о кратким делима протканим сентименталношћу (Лиебеслеид) и благошћу (Сцхон Росмарин), чију неодољиву љупкост аутору признају сви виолинисти.

Немања Радуловић, Квартет Иллицо и Станислас Кучински окупили су се око заједничке идеје да широкој публици пруже исто оно задовољство које имају када заједно на сцени проживљавају и деле музику. Између усијане виртуозности виолине Немање Радуловића, сценске жице Квартет Иллицо и моћи изражавања Станисласа Кучинског на контрабасу, настаје свет у којем је породица гудача у пуном саставу. На граници између камерне музике и оркестра, ђавољи трилери одзвањају и вибрирају, оживљавајући, на наше велико задовољство, виртуозна дела за соло виолину.

Уметничке биографије Немање Радуловића и музичара који свирају заједно са њим на концерту у Дворани Културног центра на промоцији ЦД-а.

Први пут се у Србији могу наћи у продаји издања Немање Радуловића. Издавач ЦД-а је ДЕЦЦА (21. септембар 2009), заступник за Србију је ИПС-Медија ИИ. Цена ЦД издања је 1140 динара.

Висе о музици Немање Радуловица на ЦД-у:
www.prestoclassical.co.uk/r/Art%2BAct/AR001
www.mmmusic.co.uk/reviews/cdreviews/devilstrill.html