НИНА ТОДОРОВИЋ, Архитектура сећања, фотографије

Нина Тодоровић испитује структуру сећања и открива његову архитектуру кроз породичне фотографије и филмове.
Пројекат Архитектура сећања Нине Тодоровић базиран је на принципима психолошког односа према месту које је, за разлику од не-места, одређено географским, историјским, социјалним аспектом, и у сталној је интеракцији са интимном историјом и сећањем појединца. Почетак креирања овог пројекта поклопио се са мењањем структуре и изгледа града, у највећој мери градског језгра Београда, у време транзиционе надоградње постојећих објеката и стихијске, непланске изградње нових стамбених зграда. Фотографско бележење отисака калкана порушених кућа на површинама зидова суседних објеката пре изградње нових, и архивирање ових фотографија, ауторку су одвели да уз помоћ уметничких медија анализира свој интимни однос према давно порушеној кући у којој је провела прве године живота. Може се приметити да је сусрет са визуелном, геометријском упечатљивошћу отисака порушених кућа за уметницу, вероватно, имао и значај препознавања сопствене ликовне поетике присутне у раним сликарским радовима. У овом пројекту се на тај начин стално преплићу и срастају документарни приступ и стваралачко, интимно, сећањем обојено сведочење.

Нина Тодоровић излаже, могло би се рећи, конзервирана сећања: негативе породичних фотографија на стаклу и дигиталне принтове секвенци из породичних филмова или фотографија на плексигласу, који су смештени у кутије, такође од стакла, и удобно постављени на мека постоља унутар њих. Затим, инсталира скениране и на транспарентном материјалу дигитално штампане фотографије старе куће непосредно пре рушења, преклапајући их у простору са транспарентним принтовима увећаних слајдова на којима се налази сама уметница у узрасту до кога се, по неким психолошким теоријама, већ у потпуности формира личност особе. Нина Тодоровић реконтруише сопствено сећање увезујући га са сећањем својих родитеља пре њеног доласка на свет и кроз такву реконструкцију, истовремено, на сопствени начин испитује структуру сећања и открива његову архитектуру.
Из уводног текста Маиде Груден

Нина Тодоровић (Београд, 1973) је дипломирала сликарство (1999) и магистрирала (2002) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића. На истом факултету је и докторирала 2014. под менторством проф. др Милете Продановића. Од 1995. године активно излаже. До сада је имала 39 самосталних и учествовала на преко 200 групних изложби, као и на бројним ликовним колонијама, радионицама и у wеб-пројектима, у земљи и иностранству (Канада, Белгија, Мађарска, Македонија, САД, Словенија, Естонија, Немачка, Италија, Швајцарска, Русија, Шведска, Велика Британија, Аустралија, Уругвај, Аргентина, Египат). Добитница је већег броја националних и интернационалних награда. Радови јој се налазе у страним и домаћим музејима и колекцијама. Од 2000. је чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), са статусом самосталног уметника.
www.ninatodorovic.com
www.architectureofmemory.com