Представљање књиге Сулвеј фон Шулц, „Свети немир“,
избор и превод са шведског Славица Агатоновић,
издавачи: Трећи Трг и Чигоја штампа, Београд, 2015.
Учествују:
Милица Николић, Скандинавски кутак
Дејан Матић, Трећи Трг
О песникињи
“Песникиња Сулвеј фон Шулц (1907-1996) потиче из уметничко-интелектуалне финско-шведске породице. Стекла је наставничко образовање и радила у својој струци све до 1972. Она је једна од кључних личности финско-шведског песништва 20. века. Теме њених песама ослањају се на свакодневицу. Важне су и импресије из природе. Прво дело објавила је 1932. Била је то књига за децу, Петра и сребрни мајмун (Петра оцх силверапан). Опробала се и као прозни писац, писала радио драме и представе за позориште. Имала је велики утицај на више генерација женских финско-шведских писаца и вишеструко је награђивана.
Песништво Сулвеј фон Шулц одликује јасноћа, смиреност, природни интегритет и непосредно обраћање. Њена поезија одлучно прилази животу, описујући све његове могућности и опасности, као и нашу ограничену могућност избора. У складу са слободом свог унутрашњег бића изабрала је слободу модернизма у време Другог светског рата, када модернизам још није доживео свој коначни пробој. Због личне слободе и снаге карактера често је пореде с Виславом Шимборском, што је поређење које обема служи на част. Имају исту способност да упру челични поглед у околности које из анонимности прете човечности.
За целокупно стваралаштво Сулвеј фон Шулц карактеристичне су органске метафоре. Њена поезија говори о дрвећу, земљи, расту, сазревању воћа, суши и смрти. Уз помоћ таквих поређења осветљава неприступачне унутрашње пејзаже човека. Полазећи од себе, описивала је многобројне улоге жена – прамајку, мајку, супругу, љубавницу, ћерку, сестру – због чега је често називана женском књижевницом. На такве епитете је доследно одговарала да је она писац који пише о животу. Први позив јој је био учитељски, а и као песникиња је до краја остала ненадмашна учитељица живота, пружајући читаоцима луку објективизираног животног искуства. Њено књижевно стваралаштво се безмало протезало кроз седам деценија.”
Трећи Трг