Новембар у галеријама Културног центра Београда!

Галерија Артгет, НЕНАД МАЛЕШЕВИЋ, Документи: Увод у студију престајања // Ликовна галерија МАРГАРЕТА КЕРН, Коме припада свет? // Галерија Подроом УРОШ ЂУРИЋ, Живот као такав
У четвртак 19. новембра у 19:00 часова Културни центар Београда у својим галеријским просторима отвара три нове изложбе које ће бити отворене за публику до суботе 12. децембра. Радно време галерија је сваког од 12:00 до 20:00 сати, осим недељом.

У галерији Артгет представљамо изложбу фотографија Ненада Малешевића Документи: Увод у студију престајања. Овај уметнички пројекат започет је 2004. године и обухвата неколико циклуса фотографија: Доба обнове, За Гетеов поглед, Донау, Дие Пфланзен итд. Фотографишући димњак градске топлане са истог места у различитим временским приликама, цвеће, напуштену фабрику и кућу, празне стазе, пругу, Ненад Малешевић нас суочава с другачијом перцепцијом света који га окружује. Иако на први поглед не изгледа тако, ниједна од фотографија није настала с претензијом да буде чист документ. Аутор не поставља себе у позицију класичног фотографа који бележи скривена, опустела места, трагове људског постојања и интервенције, пејзаж, биљне мотиве, различите процесе ишчезавања, отуђеност и заборав. Већина фотографија је снимана без присуства људи, а на онима са људима, стиче се утисак да им је додељена споредна улога. Начином снимања, Ненад Малешевић готово идентично филмском режисеру трансформише одабрана места и ситуације у филмске сцене у којима је радња истовремно магична, засташујућа и готово надреална.

У Ликовној галерији Културног центра Београда представљамо изложбу Маргарете Керн Коме припада свет?. Маргарета Керн је добитница награде Културног центра Београда на 54. Октобарском салону. Награду је добила за рад Стање тела из експерименталног циклуса Коме припада свет?, из продукције 2013. године. Изложба у Ликовној галерији представља низ рецентних видео-анимација у којима уметница ставља тело у центар слике, као простор пропитивања политичке субјективизације у време кризе (како кризе капитализма тако и економске кризе), Коме Припада Свет? састоји се од три видео рада: Тело Државе/Државно Тело, Тело Економије/ Економија Тела и Тела која не могу више да поднесу. Слике које не могу више да поднесу.
Ауторка у раду анимира људска тела која покушавају да говоре и да се одупру док их вуку из масе окружене редовима полицајаца током протеста или током интервенције у простор трансглобалног уметничког сајма. Цртежи на основу фотографија већ урезаних у колективну имагинацију, служе као линије неслагања, контроле и брисања. Преко сваког реза, звука и линије, поставља се питање: када (и како) слика (и умјетница/к) почиње говорити политички?

У галерији Подроом на изложби Живот као такав уметник Урош Ђурић излаже неколико видео радова који говоре о феномену популаризовања баналности свакодневице и њеном уздизању до артефакта. У питању је серија видео записа која је започета почетком 2012. године и обухвата период чија је главна карактеристика преплитање личних и друштвених ломова који подједнако утичу на интимни и ауторски живот. „Лишени императива теза које задиру у увек актуелна промишљања над судбином света, оптерећених пуристички интонираним расправама о идеолошкој исправности свега изреченог или створеног, ови записи маркирају живот и ситуације једног локално и глобално анестезираног друштва, друштва у ишчекивању, у којем живот постоји по инерцији сопственог кретања, у којем као да се све одвија како би се дочекало сутра, у којем се настављају процеси који су условљени оним што се догађа данас. У том одсуству кохерентног наратива, указују се призори света снимљени на различитим локацијама и у разнородним ситуацијама у периоду од 3 године, по Београду, Прагу, Марибору, Минхену, Паризу, Охриду, Берлину, Рашкој, Рену, Трсту и другде, сведочећи о општем стању лимба, о оној врсти живота којег појединац сагледава између преломних историјских догађаја,живота лишеног великих одлука, нејасноћа или мистификација, лишеног потребе да се каже нешто истински радикално или ново све док се не артикулишу прве клице нарастајућег отпора спрам израбљивачки скројене реалности.“ (Урош Ђурић, из текста у каталогу).