Koncepcija izložbe i selekcija radova: Vladimir Perić
ANALOGNO – DIGITALNO 0:1
Kada sam pre četvrt veka zakoračio na domaću likovnu scenu, ona je bila prostranija i uređenija nego današnja. Na njoj su izlagali iskusni umentici iz svih bivših jugoslovenskih republika. Postojali su veliki izlagački prostori, renomirana imena, debele monografije, mnogobrojna publika.
Postojali su „analogni umetnici“, analogne likovne tehnike i analogni mediji. Filteri kvaliteta su bili gusti, kriterijumi strogi.
Nadolazeća digitalna tehnologija sve ovo će promeniti.
Kod starijih se javlja otpor prema novom, kod mlađih netolerantnost prema tradicionalnom. Vremešni umetnici novitete ne žele ili ne mogu da prate, mnogi posustaju, neki izčezavaju.
Mladi umetnici, nezainteresovani za analogno nasleđe i ekspresno obučeni za upotrebu novih alata, često bivaju površni, nedorečeni, brzopleti, ali puni energije i velikog apetita za dokazivanjem. Izlagački prostori se smanjuju, ali javlja se tendencija da privatni i negalerijski prostori postanu mesta izlagačke aktivnosti. Imena mnogih umetnika nisu nam zvučala poznato, elektronski nosači informacija zamenjuju štampana izdanja i foto-dokumentaciju, publika sve više postaje deficitarna.
Ovu tranzicionu fazu ili prelazni period karakteriše konfuzija kako kod umetnika tako i kod likovne kritike, ali i kod publike.
U isto vreme postojali su „analogni“ i „digitalni“ umetnici, ali najveća iznenađenja doći će od umetnika srednje generacije. Oni će udružiti i izmiksovati ranije stečena iskustva sa znatiželjom i pionirskim koracima u neistraženim prostranstvima novih medija. Ovim će se proizvesti u novu kategoriju „hibridnih umetnika“.
Ali tokom mešanja analognog i digitalnog, filteri kvaliteta vidno su izgubili svoju primarnu funkciju, a kriterijumi pali veoma nisko.
Konačno, javlja se virtuelni prostor, formira se armija anonimnih i neafirmisanih, internet postaje nezaobilazan način prezentacije, a publike, posmatrano brojčano, ima više nego ikada. Filtera više nema, kriterijuma takođe. O likovnoj umetnosti sve više se čita, a sve manje ima šta da se vidi.
Ali, upravo sada stasavaju generacije „digitalnih umetnika“, onih istinskih. Onih koji su se kao deca igrali digitalnim igračkama, onih koji su studirali uz pomoć digitalnih učila, onih koji su sada spremni da upotrebom digitalnih alata svoj suptilni unutrašnji svet i rafinirano prerađeni brutalni svet koji ih okružuje emituju kroz novu vrstu umetničkog rada.
Zato sam odabrao radove Ivane Bašić i Nevene Vasiljević.
Vladimir Perić, autor koncepcije izložbe
Ivana Bašić (Beograd, 1986) je završila je Petu beogradsku gimnaziju. Trenutno je na četvrtoj godini Univerziteta Megatrend – odsek za grafički dizajn i vizuelne komunikacije.
Nevena Vasiljević (Kruševac,1985) je završila je Srednju umetničku školu u Nišu. Student je četvrte godine Univerziteta Megatrend – odsek za grafički dizajn i vizuelne komunikacije.