Нови таленти: Ивана Башић и Невена Васиљевић, фотографије

Концепција изложбе и селекција радова: Владимир Перић

АНАЛОГНО – ДИГИТАЛНО 0:1

Када сам пре четврт века закорачио на домаћу ликовну сцену, она је била пространија и уређенија него данашња. На њој су излагали искусни ументици из свих бивших југословенских република. Постојали су велики излагачки простори, реномирана имена, дебеле монографије, многобројна публика.
Постојали су „аналогни уметници“, аналогне ликовне технике и аналогни медији. Филтери квалитета су били густи, критеријуми строги.
Надолазећа дигитална технологија све ово ће променити.
Код старијих се јавља отпор према новом, код млађих нетолерантност према традиционалном. Времешни уметници новитете не желе или не могу да прате, многи посустају, неки изчезавају.
Млади уметници, незаинтересовани за аналогно наслеђе и експресно обучени за употребу нових алата, често бивају површни, недоречени, брзоплети, али пуни енергије и великог апетита за доказивањем. Излагачки простори се смањују, али јавља се тенденција да приватни и негалеријски простори постану места излагачке активности. Имена многих уметника нису нам звучала познато, електронски носачи информација замењују штампана издања и фото-документацију, публика све више постаје дефицитарна.
Ову транзициону фазу или прелазни период карактерише конфузија како код уметника тако и код ликовне критике, али и код публике.
У исто време постојали су „аналогни“ и „дигитални“ уметници, али највећа изненађења доћи ће од уметника средње генерације. Они ће удружити и измиксовати раније стечена искуства са знатижељом и пионирским корацима у неистраженим пространствима нових медија. Овим ће се произвести у нову категорију „хибридних уметника“.
Али током мешања аналогног и дигиталног, филтери квалитета видно су изгубили своју примарну функцију, а критеријуми пали веома ниско.
Коначно, јавља се виртуелни простор, формира се армија анонимних и неафирмисаних, интернет постаје незаобилазан начин презентације, а публике, посматрано бројчано, има више него икада. Филтера више нема, критеријума такође. О ликовној уметности све више се чита, а све мање има шта да се види.
Али, управо сада стасавају генерације „дигиталних уметника“, оних истинских. Оних који су се као деца играли дигиталним играчкама, оних који су студирали уз помоћ дигиталних учила, оних који су сада спремни да употребом дигиталних алата свој суптилни унутрашњи свет и рафинирано прерађени брутални свет који их окружује емитују кроз нову врсту уметничког рада.
Зато сам одабрао радове Иване Башић и Невене Васиљевић.

Владимир Перић, аутор концепције изложбе

Ивана Башић (Београд, 1986) је завршила је Пету београдску гимназију. Тренутно је на четвртој години Универзитета Мегатренд – одсек за графички дизајн и визуелне комуникације.

Невена Васиљевић (Крушевац,1985) је завршила је Средњу уметничку школу у Нишу. Студент је четврте године Универзитета Мегатренд – одсек за графички дизајн и визуелне комуникације.