„Нужно убиство“ је светску премијеру имао на прошлогодишњем Венецијанском фестивали где му је додељена Специјална награда жирија, док је тумач главне улоге, Винсент Гало, добио пехар Волпи за најбољу мушку улогу.
Филм се бави судбином авганистанског муџахедина Мухамеда, који сатеран у ступицу, испаљује тромблонску мину на америчке војнике и убија их. Али, Американци га заробљавају и после испитивања у истражном центру, транспортују на тајну локацију у Европи. Међутим, после саобраћајног удеса, Мухамед се одједном нађе у простору какав јникад није ни могао да замисли: у шуми, на снегу, окружен животињама и без хране… Пошто је све тајно и званично непостојеће, ни његов случај не постоји. Али њега прогоне и он мора да се суочи са чињеницом да преживљавање има своју цену.
Нужно убиство је светску премијеру имао на прошлогодишњем Венецијанском фестивали где му је додељена Специјална награда жирија, док је тумач главне улоге, Винсент Гало, добио пехар Волпи за најбољу мушку улогу. Филм је добио и четири награде Пољске филмске академије – најбољи филм, режију, музику и монтажу. Нужно убиство је победник фестивала у Мар дел Плати где је Винсент Гало добио награду за главну мушку улогу.
режија: Јержи Сколимовски
сценарио: Ева Пјасковска и Јержи Сколимовски; улоге: Винсент Гало, Емануел Сење
Јержи Сколимовски (1936) је један од најпознатији пољских редитеља и сценариста који се врло успешно бавио глумом и писањем. Завршио је чувену Филмску школу у Лођу и режирао двадесет и два филма. Почео је као косценариста Вајдиних „Невиних чаробњака“ (1960) а затим и „Ножа у води“ Романа Поланског (1962). У медјувремену прочуо се као редитељ кратког филма „Бокс“. Тај спорт му је био добро познат јер се и сам бавио боксом. Првих неколико филмова насталих у периоду од 1964. па до 1967. године („Рукопис“, „Wалковер“, „Баријера“) ради у годаровском маниру и критички је настројен према тадашњем пољском друштву. Зато му је забрањен филм „Руке у вис“ који је светло дана угледао тек 1981. године. Бесан због забране Сколимовски напушта Пољску и одлази у Белгију где снима филм „Полазак“ за који у Берлину добија Златног медведа. Каријеру наставља у иностранству, претежно у Великој Британији и у Лос Андјелесу и из тог периода памтимо „Крик“, „Рад на црно“ и „Брод светионик“ У Пољској поново режира 2008. „Четири ноћи са Аном“ и „Нужна убиства“. Пет пута је био у главном програму Канског фестивала. Глумио је у филмовима Фолкера Слендорфа, Тејлора Хекфорда, Дејвида Кроненберга, Џулијана Шнабела, Мике Каурисмакија, Тима Бартона….