O DETERMINACIJI, lingvističko predavanje prof. dr Fransisa Kroblena (Francis Corblin), Univerzitet Sorbona Pariz 4

U saradnji sa Društvom mladih lingvista, Beograd
O determinaciji: Prostorni deiktički izrazi ovde, tamo, tu – novi pristup
Predavanje profesora prof. dr Fransisa Kroblena (Univerzitet Sorbona 4, Pariz)
* na engleskom jeziku

Determinacija je kategorija u jezicima koja je posebno vidljiva u jezicima koji imaju član, kao što su engleski i francuski. Međutim, uočeno je da i jezici bez člana, kao što je srpski jezik, imaju načine da izraze ovu kategoriju, poznatiju kao određeno/neodređeno. Utvrđeno je i da postoje različiti značenjski tipovi određenosti i jednim od njih se ovo istraživanje bavi. Nakon saradnje na teličkim konstrukcijama (na tzv. slaboj determinaciji), profesor Korblen i profesorka Ašić nastavljaju istraživanja na materijalu srpskog, engleskog i francuskog jezika. Na ovom predavanju predstaviće nam rezultate istraživanja u kome su proučavali fenomen srpskog “ovde”, “tamo” i “tu” iz perspektive determinacije, što je potpuno nov i originalan pristup ovim prilozima u srpskom jeziku.

prof.dr Fransis Korblen (Francis Corblin)
Redovni profesor Univerziteta Sorbona Pariz 4 i stalni naučni saradnik na Institutu Žan Nikod u Parizu (Institut Jean Nicod (CNRS).
Radi na Odseku za francuski jezik Univerziteta Sorbona Pariz 4 od1999. godine, gde predaje lingvističku teoriju, semantiku i diskurs. Bio je istraživač pri Francuskom centru za naučna istraživanja (CNRS) od 1984. do 1992. godine. Od 1999. godine je zaposlen na Institutu Žan Nikod, koji se bavi projektima iz oblasti prirode ljudskog uma, sa jezičkog, psihološkog, filozofskog i društvenog aspekta. Njegovi doprinosi formalnoj i teorijskoj lingvistici kvalifikovali su ga 2010. godine za članstvo u organizaciji Institut Universitaire de France, koja okuplja i nagrađuje izuzetne francuske naučnike i istraživače i u kojoj priliku za članstvo dobije ukupno 2% stručnjaka u Francuskoj. Organizovaoje brojne naučne skupove, i rukovodio naučnim projektima: Colloque de syntaxe et sémantique de Paris, Formal semantics and French data, Semantics and Models for Semantics. Trenutno vodi istraživački projekat o determinaciji u jezicima na univerzitetu Sorbona Pariz 4 (Groupe de recherche sur la determinations, Université Sorbonne nouvelle), čiji je deo i prof. dr Tijana Ašić.
Objavio je šezdesetak radova i nekoliko monografija, od kojih izdvajamo: Cours de sémantique. Introduction (2013), Handbook of French Semantics (2014, izdavač Stanford), Représentation du discours et sémantique formelle. Introduction et applications au français (2002) i Indéfini, défini et démonstratif (1987, izdavač Droz).
Glavne oblasti interesovanja profesora Korblena su semantika, pragmatika, diskurs i kognitivna obrada prirodnih jezika.

prof. dr Tijana Ašić
Vanredni profesor, šef katedre za romanistiku Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Doktorat iz opšte lingvistike na Univerzitetu u Ženevi i doktorat iz kognitivnih nauka na Univerzitetu u Lionu odbranila je 2004. godine. Za svoju doktorsku disertaciju, koja se bavi kognitivnom reprezentacijom prostora i vremena, dobila je prestižnu švajcarsku nagradu Charles Bally 2005.godine. Godine 2009. izabrana je za vanrednog profesora za teorijske lingvističke discipline i francuski jezik na Univerzitetu u Kragujevcu i time postala najmlađi nosilac titule vanrednog profesora u Srbiji u oblasti društvenih nauka.
Predaje po pozivu na univerzitetima: Sorbona Pariz 4, Ženeva, Sofija i Antipolis (Nica). Predavala je na Univerzitetuu Najrobiju i gostovala je na mnogim evropskim univerzitetima. Pored srpskog govori i francuski, engleski, nemački i svahili.
Autor je pedesetak radova; za rad o predlozima po,na, u u južnoslovenskim jezicima dobila je 2003. godine nagradu Naylor Univerziteta u Ohaju. Objavila je 3 lingvističke monografije: Espace,temps, préposition, koju je objavio veliki ženevski izdavač Droz, knjigu Nauka o jeziku, zatim Semantiku i pragmatiku glagolskih vremena u francuskom jeziku (u koautortsvu sa prof. dr Veranom Stanojevićem). Takođe je izdala roman Dangete, Duša koja se smeje.
Bavi se semantikom, pragmatikom, sociolingvistikom i stilistikom.

Društvo mladih lingvista je udruženje građana koje okuplja najpre studente lingvistike i filologije, ali je, bez obzira na naziv, otvoreno za sve zainteresovane za jezik i lingvistiku. Članovi Društva imaju priliku da učestvuju u različitim aktivnostima: organizuju se ciklusi predavanja, stručna usavršavanja i seminari sa idejom da se studenti podstaknu na naučno-istraživački rad (kursevi o akademskom pisanju i izlaganju, o tehnikama istraživanja u nauci), zatim radionice iz različitih oblasti lingvistike, objavljivanje publikacija, popularizacija lingvistike kroz naučno-popularne tekstove na sajtu Društva i kroz manifestacije poput Evropskog dana jezika. Dosadašnje aktivnosti Društva možete pogledati na sajtu www.dml.rs i Fejsbuku