О ДЕТЕРМИНАЦИЈИ, лингвистичко предавање проф. др Франсиса Кроблена (Францис Цорблин), Универзитет Сорбона Париз 4

У сарадњи са Друштвом младих лингвиста, Београд
О детерминацији: Просторни деиктички изрази овде, тамо, ту – нови приступ
Предавање професора проф. др Франсиса Кроблена (Универзитет Сорбона 4, Париз)
* на енглеском језику

Детерминација је категорија у језицима која је посебно видљива у језицима који имају члан, као што су енглески и француски. Међутим, уочено је да и језици без члана, као што је српски језик, имају начине да изразе ову категорију, познатију као одређено/неодређено. Утврђено је и да постоје различити значењски типови одређености и једним од њих се ово истраживање бави. Након сарадње на теличким конструкцијама (на тзв. слабој детерминацији), професор Корблен и професорка Ашић настављају истраживања на материјалу српског, енглеског и француског језика. На овом предавању представиће нам резултате истраживања у коме су проучавали феномен српског “овде”, “тамо” и “ту” из перспективе детерминације, што је потпуно нов и оригиналан приступ овим прилозима у српском језику.

проф.др Франсис Корблен (Францис Цорблин)
Редовни професор Универзитета Сорбона Париз 4 и стални научни сарадник на Институту Жан Никод у Паризу (Институт Јеан Ницод (ЦНРС).
Ради на Одсеку за француски језик Универзитета Сорбона Париз 4 од1999. године, где предаје лингвистичку теорију, семантику и дискурс. Био је истраживач при Француском центру за научна истраживања (ЦНРС) од 1984. до 1992. године. Од 1999. године је запослен на Институту Жан Никод, који се бави пројектима из области природе људског ума, са језичког, психолошког, филозофског и друштвеног аспекта. Његови доприноси формалној и теоријској лингвистици квалификовали су га 2010. године за чланство у организацији Институт Университаире де Франце, која окупља и награђује изузетне француске научнике и истраживаче и у којој прилику за чланство добије укупно 2% стручњака у Француској. Организоваоје бројне научне скупове, и руководио научним пројектима: Цоллоqуе де сyнтаxе ет сéмантиqуе де Парис, Формал семантицс анд Френцх дата, Семантицс анд Моделс фор Семантицс. Тренутно води истраживачки пројекат о детерминацији у језицима на универзитету Сорбона Париз 4 (Гроупе де рецхерцхе сур ла детерминатионс, Университé Сорбонне ноувелле), чији је део и проф. др Тијана Ашић.
Објавио је шездесетак радова и неколико монографија, од којих издвајамо: Цоурс де сéмантиqуе. Интродуцтион (2013), Хандбоок оф Френцх Семантицс (2014, издавач Станфорд), Репрéсентатион ду дисцоурс ет сéмантиqуе формелле. Интродуцтион ет апплицатионс ау франçаис (2002) и Индéфини, дéфини ет дéмонстратиф (1987, издавач Дроз).
Главне области интересовања професора Корблена су семантика, прагматика, дискурс и когнитивна обрада природних језика.

проф. др Тијана Ашић
Ванредни професор, шеф катедре за романистику Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

Докторат из опште лингвистике на Универзитету у Женеви и докторат из когнитивних наука на Универзитету у Лиону одбранила је 2004. године. За своју докторску дисертацију, која се бави когнитивном репрезентацијом простора и времена, добила је престижну швајцарску награду Цхарлес Баллy 2005.године. Године 2009. изабрана је за ванредног професора за теоријске лингвистичке дисциплине и француски језик на Универзитету у Крагујевцу и тиме постала најмлађи носилац титуле ванредног професора у Србији у области друштвених наука.
Предаје по позиву на универзитетима: Сорбона Париз 4, Женева, Софија и Антиполис (Ница). Предавала је на Универзитетуу Најробију и гостовала је на многим европским универзитетима. Поред српског говори и француски, енглески, немачки и свахили.
Аутор је педесетак радова; за рад о предлозима по,на, у у јужнословенским језицима добила је 2003. године награду Наyлор Универзитета у Охају. Објавила је 3 лингвистичке монографије: Еспаце,темпс, прéпоситион, коју је објавио велики женевски издавач Дроз, књигу Наука о језику, затим Семантику и прагматику глаголских времена у француском језику (у коаутортсву са проф. др Вераном Станојевићем). Такође је издала роман Дангете, Душа која се смеје.
Бави се семантиком, прагматиком, социолингвистиком и стилистиком.

Друштво младих лингвиста је удружење грађана које окупља најпре студенте лингвистике и филологије, али је, без обзира на назив, отворено за све заинтересоване за језик и лингвистику. Чланови Друштва имају прилику да учествују у различитим активностима: организују се циклуси предавања, стручна усавршавања и семинари са идејом да се студенти подстакну на научно-истраживачки рад (курсеви о академском писању и излагању, о техникама истраживања у науци), затим радионице из различитих области лингвистике, објављивање публикација, популаризација лингвистике кроз научно-популарне текстове на сајту Друштва и кроз манифестације попут Европског дана језика. Досадашње активности Друштва можете погледати на сајту www.дмл.рс и Фејсбуку