Округли сто: Шта је остало од либерализма у источној Европи?

У оквиру међународне конференције „Либерализми и анти-либерализми: изазови и алтернативе“
Модератор: Марјан Ивковић (ИФДТ, Београд)
Учесници: ЗолтанПогача (Универзитет у западнојМађарској), НенадДимитријевић (ЦЕУ, Будимпешта), Андрес Молес (ЦЕУ, Будимпешта), БиљанаЂорђевић (Факултет политичких наука, Београд), Ђорђе Трикош (ЛИБЕК, Београд)

Округли сто „Шта је остало од либерализма у Источној Европи?“ део је међународне конференције „Либерализми и анти-либерализми: изазови и алтернативе“ посвећеној испитивању различитих облика либерализама и њихових граница данас, са нагласком на Источну Европу – од њихове улоге у транзицији до њиховог утицаја на развој савремене демократије. Конференција се одржава од 08 – 10. 10. у Новом Саду и Београду у заједничкој организацији Института за филозофију и друштвену теорију у Београду и Централноевропског Универзитета у Будимпешти. Сви догађаји у оквиру конференције су бесплатни и отворени за све. Регистрација није потребна.

Либерализам, свеобухватан политички и економски светоназор, деценијама је представљао главну (ако не и једину) алтернативну визију друштвеног поретка која је упућивала изазов реалсоцијализму у Источној Европи, пружајући нормативне основе за друштвену критику различитим дисидентским круговима интелектуалаца. Након што је, наводно, тријумфовао у читавој регији 1989. са институционализацијом либералне парламентарне демократије, либерализам је, чини се, невероватно брзо доспео на маргине политичке стварности у целој Источној Европи. Данас у веома мало земаља у регији и даље постоје јаке либералне политичке партије у класичном, свеобухватном смислу, а у још мање земаља се једна таква партија налази на власти. Стиче се утисак да, 25 година након ,,институционализације’’ либерализма, заправо врло мало преостаје од либерализма у Источној Европи као једне целовите визије доброг друштва, са изузетком нео-либералне реартикулације економске димензије либерализма, отеловљене у дискурсу ,,мера штедње’’. На овом округлом столу желели бисмо да испитамо сложене узроке овог процеса маргинализације либерализма, као и да се дотакнемо питања да ли политички либерализам, наспрам пуке нео-либералне економске догме, можда и даље има значајан неискоришћен потенцијал за превазилажење свеобухватне друштвене кризе која траје од 2008, потенцијал који превазилази уске оквире дискурса ,,мера штедње’’.