Октобар у галеријама Културног центра Београда

Ликовна галерија, диСТРУКТУРА, ТХЕИР ВЕРY ЛАНДСЦАПЕ ИС АЛИВЕ; Галерија Артгет, КРИСТИЈАН ТАЉАВИНИ, Необична путовања (Портфолио верзија); Галерија Подроом, МИСЛИТИ ФИЛМ + 2 измењено издање
У Ликовној галерији представљамо изложбу уметничког пара диСТРУКТУРА. Изложба ТХЕИР ВЕРY ЛАНДСЦАПЕ ИС АЛИВЕ тематизује пејзаж као географски појам, па затим као социјалну категорију. Појам пејзаж у њиховом раду може се симболично схватити као идентификовање сопствене прошлости и културне, социјалне и политичке будућности. Порекло места (географски појам) и распоред простора одакле потичу јесте потрага за дефинисаним пејзажем као конструисаним простором. У потрази за савршеним, прецизним, дефинисаним пејзажом уметници у својим заједничким акцијама стављају акценат на пејзаж као конструисан простор. Радови су реализовани у различитим медијима – слика, фотографија, видео – иако је фотографија најчешћи медиј који диСТРУКТУРА користи у својим пројектима, желећи да медијском разноврсношћу потенцирају и разноликост пејзажа као задате, а ипак несигурне и променљиве структуре. Изложба у Ликовној галерији састоји се из радова који су настали током периода 2013-2015. године и део су ширег пројекта.
Милица Милићевић и Милан Боснић су дипломирали и магистрирали на Факултету ликовних уметности у
Београду, на Одсеку за сликарство. Од 2005. раде на заједничким пројектима као уметнички пар под називом диСТРУКТУРА. Излагали су на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.

У галерији Подроом кустоскиња Бранка Бенчић приређује изложбу под називом МИСЛИТИ ФИЛМ +2, измењено издање. Изложба приступа идеји филма као комплексном и развијеном систему репрезентације. Филм је схваћен као “технологија друштва”, спој материјалног и концептуалног апарата, идеологије и технологије филма и кинематографије као друштвене институције. Издање +2 у галерији Подроом биће допуњено радовима групе Доплгенгер и Дубравке Секулић, који се свако на свој начин, такође баве сликом, њеним кодовима, ефектима који настају услед њене стандардизације и њеним настанком у процесу креирања наратива.
Радови свих одабраних уметника и уметница представљају просторе конструкције и истраживања поетике и естетике филма, просторе кина или филмске слике, а концептуалне одреднице које следе представљају оквир за радове који формирају специфичан однос према идеји филма као месту у којем се рефлектују аспекти друштва, идеологије, културе, где филм постаје ресурс, ризница, складиште. Сви уметници су изградили специфичан сензибилитет кроз који проговарају критичка рефлексија или узнемиреност, као и анализа контекста референтног/кориштеног медија (филма, видеа, телевизије), а радови указују како су филмски начин мишљења, искуство гледања филмова, филмски језик, историја, теорија и естетика филма обликовали уметничке праксе и наш свакодневни поглед на свет, док су уметници изградили специфичан израз путем којег проговарају критичка рефлексија, узнемиреност или анализа контекста. – Бранка Бенчић, из предговора

У галерији Артгет представљамо изложбу швајцарског фотографа италијанског порекла Кристијана Таљавинија под називом НЕОБИЧНА ПУТОВАЊА (Портфолио верзија). Готово истовремено када је фотографија као ново чудо техничко-технолошког развоја демонстрирала своју моћ и чинила прве кораке на дугом путу да буде призната као уметност, чувени француски фотограф Надар је 1859. године у балону фотографисао Париз из ваздуха. Неколико година касније настали су неки од легендарних романа Жила Верна Пут у средиште Земље (1864), Од Земље до Месеца (1865), Двадесет хиљада миља под морем (1869). Ове и многе друге романе Жил Верн је објединио под именом „Необична путовања“. Век и по касније, швајцарски фотограф Кристијан Таљавини их је оживео у циклусу фотографија истоименог назива. Главну окосницу његовог рада – почев од серија Даме од картона (2008) и посебно 1503 (2010) или Карте (2012), које су излагане у престижним европским галеријама, до најновијих Необичних путовања (2014–2015) – чине прошлост, историја, књижевност и уметност.
Оживљавајући ликове и необична места из Жил Вернових романа, Кристијан Таљавини показује да без обзира на савршенство савремене технологије, њену брзину и приступачност, он припада оним уметницима који се неће задовољити прављењем једнозначних слика. На изложби је представљено 20 фотографија – портрети и сцене из Портфолио верзије, док су остале фотографије из циклуса Необична путовања приказане у форми видео пројекције.