Autori predstavljeni na izložbi: Aleksandra Perović Mihajlović, Bogdan Radenković, Marija Strajnić, Milica Balubdžić, Nemanja Knežević.
Fotografije potiskuju našu kritičku svest da bismo zaboravili stupidnu apsurdnost funkcionisanja i, tek zahvaljujući ovom potiskivanju, funkcionisanje uopšte postaje moguće. Tako fotografije ocrtavaju magični krug koji nas okružuje u obliku fotografskog univerzuma. Ovaj krug treba razbiti.
Vilem Fluser, Za filozofiju fotografije
U ovom brzom i često ludom vremenu sve je teže odrediti čime smo zaista opsednuti kao pojedinci, a šta je ono što je, na širem društvenom planu, nametnuto kao opsesija.
Mnogi od nas koriste fotoaparat kao sredstvo koje će nam, u nekom kasnijem periodu, pomoći da razlučimo upravo takve dileme.
Često nismo potpuno svesni koliko nam takav dokument znači da dođemo do odgovora i razumevanja odnosa kako prema ljudima tako i prema stvarima.
Manje je bitno da li beležimo drage osobe, predele, prostore u kojima živimo ili pak naizgled triviijalne i banalne detalje – gledajući ove radove, mi pre ili kasnije dolazimo do tačke u kojoj bolje shvatamo naš odnos prema svetu.
Sa druge strane je opsesivno bavljenje fotografijom kao takvom, gde nam sam proces pravljenja slike i raznih „lutanja“ tokom njega koristi kao svojevrsna terapija kojoj često nesvesno pribegavamo tražeći odgovore, ali i otvarajući pitanja koja možda nismo skloni da postavimo na neki drugi način. U tom slučaju nije (zapravo) najbitnije šta smo zabeležili, već je važan sâm proces. Kada je reč o analognoj fotografiji, tu je onda uvek prisutan i momenat u kome mnogi od tih kadrova za nas dugo ostaju „neotkriveni“ mada su u našim glavama oni već obavili posao: mi smo prošli kroz njih i na taj način završili jednu fazu fotografskog procesa.
Način na koji fotografija može da pomogne u razotkrivanju opsesija verovatno se nalazi negde na dugačkom putu između dokumentovanja, mapiranja i seciranja.
Fleksibilnost medijuma je upravo u tome što nam dozvoljava da sami odredimo koja od ovih faza je najznačajnija za nas u introspektivnom smislu.
Grupna izložba Opsesija je pokušaj da se kroz pet različitih pristupa odgovori na pitanje šta nas kontinuirano intrigira pre svega kao ljude, a tek onda kao fotografe.
Opsednutost samom fotografijom nije dovoljna da bi se napravio zanimljiv i inspirativan rad. Ono što svaku od ovih serija čini specifičnom jeste upravo duboko interesovanje autora za nekim drugim, ne toliko očiglednim temama.
Nemanja Knežević, kustos izložbe