OTVARANJE 56. OKTOBARSKOG SALONA

Hatchet (Sekira), Nezaket Ekidži (Turska), performans; kandıd– Marijana Han (Nemačka), perfomans; Linije, Redovi, Kolone (Spavaonica) – Ivana Ivković (Srbija), ambijentalna istalacija; Nikada nisam prestao da volim te – Dejan Marković (Srbija), performans

18:00 Knez Mihailova 6, plato ispred Kulturnog centra Beograda

Hatchet (Sekira), Nezaket Ekidži (Turska), performans

Na praizvođenju svog solo performansa-instalacije Sekira ( Hatchet) u Knez Mihailovoj ulici, Ekidži stoji ispred dugog belog pamučnog platna (50 x 2m) koje na visini od jednog metra iznad zemlje drže asistenti.
Svojim rukama ona cepa platno na pola čitavom dužinom od 50 m. Ovaj gest vidi kao simbol i upozorenje na opasnost od potpunog gubljenja mirnodopske opcije u rasprostranjenim svetskim konfliktima.
Na ovaj način, performans progovara o onome što predstvalja suprotnost ljubavnom zanosu: to je bol koji može da traje čitav život, bol sveta koji se raspada ne ostavljajući prostor ni vreme niti za ljubav, niti za zanos. Za Nezaket Ekidži mir je preduslov za Ljubav, ali možda još više za Zanos.

Nezaket Ekidži rođena je 1970. u Kiršehiru, Turska.
Živi i radi u Berlinu, Štutgartu i Rimu.
Studirala je umetničku pedagogiju, istoriju umetnosti i vajarstvo na Univerzitetu Ludvig-Maksimilijan (1994–2000) kao i likovnu umetnost na Umetničkoj akademiji u Minhenu. Magistrirala je na predmetu umetnička pedagogija. Obrazovanje je nastavila na HochschulederBildenden KünsteBraunschweig(2001–2004) gde je kasnije nastavila i magistarske studije umetnosti performansa kod profesorke Marine Abramović.

Više informacija na: www.ekici-art.de

20:00 Muzej grada Beograda, Resavska 40b

kandıd– Marijana Han (Nemačka), perfomans

Linije, Redovi, Kolone (Spavaonica) – Ivana Ivković (Srbija), ambijentalna istalacija

Nikada neću prestati da volim te – Dejan Marković (Srbija), performans

kandıd- Marijana Han (Nemačka), performans

U radu kandɪd kosa postaje metafora za nit koja se koristi u tkanju. A tkanje je metafora pripovedanja. Različite pletenice koje umetnica plete tokom performansa naučila je od kurdskih žena. ..Naime, Kurdi veruju da je žena jača što joj je kosa duža. Njena suština, koja se nalazi u kosi, tako se sakuplja i može da se usmeri u svet kao kreativna sila.

…Tokom istraživanja umetnica je otkrila da Kurdkinje, borkinje za slobodu, pletu svoju kosu s puno detalja, a da je sam proces veomakomplikovan. Pletenice su naizgled nezavisne od tela borkinje, a u stvari su njegov sastavni deo – sa sopstvenom svešću, a možda čak, na nekom metanivou, i označitelj za kolektivno telo i dušu kurdskog naroda i njegovo kulturno sećanje satkano od pesama, plesova i borbi…

Tkanje niti njihove kose čak svesno simbolizuje putovanje onoga ko tu kosu nosi ka slobodnijem shvatanju sopstvenog postojanja. (Marijana Han)

Marijana Han rođena 1985. u Švebiš Halu, Nemačka. Živi i radi u Berlinu.

Više informacija na www.marianahahn.com

Linije, Redovi, Kolone (Spavaonica)- Ivana Ivković (Srbija), ambijentalna istalacija

„Obnažena ili potpuno naga muška tela, nepomično ležeći na boku, simetrično su raspoređena u kompoziciji 5×5. Scena je statična osim što se na svakih 30 minuta dešava sinhronizovana promena strane tela na kojoj osoba leži (23.09 i 06.11.), što aludira na čin smene vojne straže. Pored nagih tela, u istom poretku postavljeni su ćilimi i palmino drveće kao delovi ambijenta. Linije i redovi muških figura referišu na kolektivnu spavaonicu i zajedničko spavanje (vojna akademija).

Rad se takođe bavi idejom poretka i našom sklonošću za uspostavljanjem i održavanjem istog u svim sferama života: ljubavni, sistemski, politički, personalni, državni, vojni poredak, poredak moći. Prizor se menja funkcionišući i s muškim telima i bez njih, a važan element rada predstavlja upravo dinamika smenjivanja praznine odsustva i gustine fizičkog prisustva. „

Ivana Ivković rođena je 1979. u Beogradu, Srbija. Diplomirala je slikarstvo i magistrirala crtež na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu. Živi i radi u Beogradu.

Više informacija na www.ivanaivkovic.com

Nikada nisam prestao da volim te, Dejan Marković (Srbija), performans

Tokom trajanja izložbe u prostoru Muzeja grada Beograda, publika će moći da vidi proces učenja i razvijanja masovne koreografije koja će biti izvedena tri puta za vreme trajanja Salona.

U kontekstu izložbe 56. Oktobarskog salona umetnik je pozvao društvenu grupu koja u oblasti sporta koristi emocije kao osnovni medij samoizražavanja i samodefinisanja. Atrikulirajući kako privrženost, tako i kritiku prema voljenoj instituciji kroz kreiranje masovnih koreografija, pozvana grupa navijača će stvoriti site-specific performans sa namerom da publiku izloži jakom transferu osećanja. Stoga, izmeštanje „sportskog performansa“ u prostor izložbe ima za cilj da jakim afektom isprovocira refleksiju strategija afirmacije, kritike i transformacije u umetnosti.

Dejan Marković rođen je 1983. u Beogradu, SFR Jugoslavija. Kroz umetničko istraživanje i dugoročne transdisciplinarne projekte istražuje međusobne odnose tehnike, društva i politike kombinujući različite medije, formate i metode kojima razvija svoju umetničku praksu. U svojim diskurzivnim i instalativnim radovima s fokusom na političko konstruisanje digitalnog i analognog prostora, dominantnih narativa i socijalnih odnosa, traži mogućnosti za razumevanje kompleksnih institucionalnih i društvenih veza. Živi i radi u Berlinu i Gracu.

Više informacija na www.markovicdejan.com