НОМАДСКИ ШАТОР ИСПРЕД КЦБ-А
У оквиру програма „DADA ON TOUR / ДАДА НА ТУРНЕЈИ – Београд”, поводом стогодишњице дадаизма 1916 – 2016.
Перформанс базиран на поезији различитих авангардних аутора + Драган Алексић
Наташа Теофиловић, 7001 б
Дубравка Ђурић и Амра Латифић, професорке на Факултету за медије и комуникације, гласовно изводе песме и текстове Алексеиа Кручониха “Дир бул шчил“, Хуга Бала „Караwане“, Филипа Томаса Маринетија „Манифест футуризма“ (одломак), Мине Лој „Афоризми о футуризму“ (одломак), Бранка Ве Пољанског „Контраиндикон“ (одломак), Драгана Алексића „Кратзкратз и круци криц“ и „Таба циклон ИИ“. Њихово искуство извођења поезије извире из два различита контекста: контекста извођења радикалне песничке праксе (Ђурић) и контекта глумачког извођења (Латифић). Полазећи од начина читања авангардне поезије, које су авангардни песници развили, ове две интерпертаторке су трагале за оптималним гласовним моделима извођења у актуелном историјском тренутку глобалине дисеминације авангардих песничких пракси. Примери текстова и песама које су изабрале крећу се у распону од Манифеста (Маринети и Лој) у којима се на експлицитан начин дефинише шта је авангардна поезија, до примера саме авангардне поезије (Ве Пољански), која разара лирски наративни штимунг авангардном естетиком непоетских фрагмената раставним процедурама укомпонованих у песму. И на крају у неколико примера показује се како се дадаистичка поезија усредсређује на материјалност језика – на његову звуковност. У случају Кручониха,реч је о гласовима или фрагментима гласова руског језика, у случају Бала генеришу се нове речи које немају значење, а у случају Алексића речи које немају значења комбиноване су са речима из различитих лингвистичких амбијената. Песмама и текстовима се приступа као материјалима за гласовно извођење. То значи да глас и стилови читања нису подређени садржају песме, садржаја у традиционалном смислу углавном и нема. Извођење постаје аутономна уметност – умеће баратања гласом као јединим инструментом којим извођачице располажу.