Промоција монографије у издању Фондације Вујичић колекција, Београд, 2015.
Монографија Перица Донков: слика као склониште за коју је текстове писао Милета Продановић, сликар и писац, а у едицији уметничких монографија објавила Фондација Вујичић колекција ове јесени, прати опус угледног сликара у временском распону од тридесет година, од 1985. до 2015. У својим аналитичким текстовима Продановић даје исцрпан преглед уметникових кретања од година проведених на Академији до данас, од значајних самосталних изложби до детаљних анализа кључних радова у стваралачком опусу Донкова. Уз поменуте текстове, у монографији се могу прочитати и текстови Јерка Денегрија (1988, 1989, 2002) и Данијеле Пурешевић (2004/2006) који појашњавају И позиционирају Донковљево дело на сцени савремене српске уметности на простору бивше Југославије и данашње Србије. Монографија је визуелно обогаћена репродукцијама радова и документовано приказује поставке изложби које акцентују рад овог уметника.
Перица Донков (1956, Мазгош) је дипломирао и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2008. године ради на Факултету ликовних уметности Универзитета у Нишу, а у звању редовног професора од 2014. године. Донков се појавио на домаћој уметничкој сцени средином осамдесетих минулог века, а већ крајем те деценије је један од протагониста новог енформела (“сликарства знака, геста И материје, по други пут”). Током тридесетогодишњег уметничког рада приредио је 30 самосталних изложби у еминентним галеријама и излагао је на преко 150 групних изложби у земљи и иностранству.
