Тема месеца јануара ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
***
О легенди, о бајци, о тајни.
Беше неки Свепобедив Христ.
Из пустиња, из мисли случајних,
Он, утиснут, носи вихор чист.
Ми смо, с муком, вековима хтели
Гвожђем срце да калимо клето,
И, уморни, увек смо се срели
Са нејасном тајном Оца Светог.
И пред њиме клечећи у патњи,
Замиремо пред скривеним рубом.
Јер не може Реч Златну да схвати
Људска душа у железу грубом.
(1902)
Александар Блок (1880-1921)
Превео са руског Миодраг Сибиновић
Из књиге Александар Блок, Прстен живота, БИГЗ, Београд, 1975.
У првој верзији ова песма имала је наслов Христос и занимљива је за тумачење Блоковог укључивања мотива Исуса Христа у поему Дванаесторица.