Тема месеца јануара: ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
Из циклуса „О дивној дами“
У полутами цркве, тамо,
Жижак на иконе сјај точи.
Жива ће ноћ да вирне само
У твоје незаспале очи.
У речима о уму неба
Дах земље осећа се свуд.
Тамо, под сводом – сумрак вреба,
Ту – клупе камене још студ.
Случајног сусрета врелина
С кубета дахну једва чујно
На снени сјај из стеарина,
На иконе, на цвеће рујно.
И надахнуће од ћутања,
И твоје мисли које кријеш,
И мутан осећај спознања
И дрхтај голуба и змије.
(јануара 1902.)
Александар Блок (1880-1921)
Превео са руског Миодраг Сибиновић
Из књиге Александар Блок, Прстен живота, БИГЗ, Београд, 1975.
Александар Блок (1880-1921) један од најзначајнијих песника другог таласа руског симболизма. Образован у духу европске културе, Блок је прошао кроз више фаза у поезији. Најпознатији је по поеми Дванаесторица, у којој се на чудесан начин спајају Револуција и хришћанство, онако како у историјској стварности никада нису. Циклус који је обухватио највише Блокове песничке енергије су Песме о Дивној Дами. У неколико стотина песама бројни мотиви карактеристични не само за Блока већ и за читаву руску поезију добили су своје сјајно уобличење.