Тема. САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
БИБЛИОТЕКА
Читавог поподнева ево ме међу књигама,
где листам и читам оно што читао сам
као дечак, па млад човек, па у позним годинама.
Но у часу причини ми се да видим
неког у оквиру прозора како ме посматра,
а при том држи у руци црвен букет или што друго.
И како покушава да ми то уручи
на неки посве чудан начин, кроз стакло,
не мењајући израз лица, мало подругљив, мало свечан.
А онда неста као и сам што нестах
једва знајући шта чиним, у трагању
за оним одиста личним тренуцима. И довољан сам себи.
22. јули 1992.
Из књиге Песме 1984-1994, Нолит, Београд, 1995.
У Ристовићевој поезији постоји напетост између света књига и уметности и света стварности. На тој напетости се врло често и гради основна динамика ових песама.