Тема. САЊАРЕЊЕ УСРЕД ПРОЛЕЋНИХ РАДОВА – ПОЕЗИЈА АЛЕКСАНДРА РИСТОВИЋА
Свећњак
Између мог и твог лица светлуца ружин свећњак, док се део венчане хаљине са мрљама од вина и воска, са старинском чипком и украсима око бедара, лелуја под дрветом. Својство те ватре ─ својство је материје, као, уосталом, и свега: пољупца, рељефа, штапа у паоцима точкова.
И док мирис одређене вечери чини да порасту крила која ће нас приближити једно другом, и удаљити у истом часу, овај цветни свећњак је рука која држи пламен пред лицем коме је потребно да умре, једном, као дете и лептир, перо и књига, ваздух и равница.
Из књиге Писма сањалици, Нолит, Београд, 1972.
Песму за овај дан изабрао је песник Бојан Васић.