Tema. SANJARENJE USRED PROLEĆNIH RADOVA – POEZIJA ALEKSANDRA RISTOVIĆA
POZIV NA USAMLJENOST
Lepo je sedeti pred domom
u drveću koje izmišljam
dok ruke govore: prožderi nas.
Lepo je zavideti
detetu sa zlatnim uhom,
pčeli na kraju prsta.
Dok je voda oprezna,
stabla kao duhovi juna,
lepo je ležati mrtav.
Sa šakom na oštrom kolenu,
na sasvim poslušnoj zemlji,
pod jarosnim oblakom.
Sa nemirnim ustima,
sa zaljubljenim telom,
mučen lakom bolešću.
Lepo je opirati se,
lepo je reći: ne
pozivu koji vas ispunjava.
Videti životinje
u očajnom plavetnilu,
u neobičnoj smrti.
Iz knjige Drveće i svetlost unaokolo, Prosveta, Beograd, 1964.
Sledstveno ovome, lepo je odupreti se poeziji.
Gost urednik ovog dana je pesnik Bojan Vasić.