Tema: SANJARENJE USRED PROLEĆNIH RADOVA – POEZIJA ALEKSANDRA RISTOVIĆA
POGLED KROZ PROZOR
Ako hoćete blistavu lepotu ovog dana
pretvoriću u kotao pun magle i kišnice.
Ako hoćete ići ćemo duž pruga
sa štapovima sa kojih lišće nije uklonjeno
Ako hoćete vitko sunce
boraviće u vašoj sobi kao stona lampa
Čovek na koga mislite vratiće se
da doručkuje između dva zvižduka časovnika
Vetar će vam zvoniti u ušima
čamci po ulicama otploviti iz pristaništa
vode po ulicam blago teći
sneg vam lepršati oko leve ruke
Ako hoćet nijedan trenutak
neće biti izgubljen u veseloj porodici
San kojim ste putovali
svetlost koja vas je obasjavala
Da ne bi bili prevareni
da ne bi bili odsutni,
da bi vam duša bila ispunjena
letom pticama pepelom
Iz knjige Ime prirode, Bagdala, Kruševac, 1962.
U prikazu u časopisu Student 1962. godine, Đorđije Vuković ovako komentariše Ristovićevu knjigu: „Prožet dubokim i intenzivnim osećanjem „prirodnosti“, Ristović se ne zadržava na spoljašnjem opažanju niti je pak čulno raspevan pred lepotama prirode nego teži ka dubljem poniranju i poistovećivanju tog sveta sa samim sobom.(…) Preko tananih preliva sočnih i zagasitih boja tog sveta prevučene su sličice jedne ljudske drame, satkane od sna i krvi i tihe razigrane fantazije koja u lepršave okvire realnih slika ugrađuje idealizovani pesnikov svet.“