Tema. SANJARENJE USRED PROLEĆNIH RADOVA – POEZIJA ALEKSANDRA RISTOVIĆA
JABUKA
Lice zvezde, mama,
srce tanke grane.
Vrt nagota,
svetlost koja me čini.
Oh, penjite se za mnom!
Ja sam lep i nesrećan.
Kuća opsednuta duhovima,
skeleti ruža.
Vi shvatate pesmu i
drhtite izmučeni.
Ukočeno drveće,
stabla na domaku ruke.
Iz knjige Ime prirode, Bagdala, Kruševac, 1962.
Pesma neuobičajene forme za Ristovića. Još jedna iz rane faze, kada je bio otvoreniji za eksprimente.