Tema. SANJARENJE USRED PROLEĆNIH RADOVA – POEZIJA ALEKSANDRA RISTOVIĆA
SNOVI O DRUGOM KAKVOM ŽIVOTU
Evo i moje pesme vi starinski pesnici koji ste godinama već mrtvi
Stavljam je uz vaše
Nadasve čuvene mudre i neuobičajene pesme
Misleći kako bi njihov sjaj
Mogao učiniti
Da zasvetli
Taj listić hrpica reči zvono
Okačeno o šumsku granu
Sanjareći o tome hodam unaokolo
Govorim sa svojom kćeri
Ili očekujem smrt
Penjući se uz brežuljak
Gde se smenjuju
Studen i sunce
Iz knjige Ulog na senke, Srpska književna zadruga, Beograd, 1981.
Neuobičajeno za Ristovića, ovo je pesma bez interpunkcijskih ograničenja i usmeravanja. Na ovaj način pesnik je verovatno sugerisao otvorenost jednog života, u kojem je, prema onom drugom, koji bi želeo.