Tema: PAROVI, TROUGLOVI
MAJSTORI U KUĆI
Majstore zatekoh
na krovu stare kuće
menjaju slomljen crep
majstori na krovu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
zašto dirate moj crni krov
na kome stoji roda bela
na kome raste trava kudrava
moj krov u podnožju dugog veka
zašto ste mi kuću zauzeli
zašto ste napali
čekićima, ekserima
četkama, bojama
majstori, majstori
izlazite, pustite me
da sam kuću uređujem
Ne čuju oni
ukucavaju moje kosti
farbaju mojom krvlju
iznose iz mog srca
nameštaj stari
nepodnošljivi majstori
njih trideset sede na meni jednom
Doći će, kažu, čuven gost
loviće maglu po šumarcima
sa tvojom će se kućom sudarati
mora da bude kao iz bajke
evo tebi ogledalo
češljaj smeh u njemu
lice ti je poduprto
železnom tugom
Majstori, majstori
šta ste učinili
to nije moja kuća
to moj gost više nije
to više nisam ja
Aleksandar Sekulić (1937-2009)
Iz knjige To majka više ne rađa, Teatar poezije, Beograd, 1981.
Najpoznatija pesma jednog od poslednjih iz velike generacije beogradskih boema postala je poznata u najširim krugovima posle filma Gorana Markovića. Scena u kojoj Berček recituje Sekulićevu pesmu jedna je od najpoznatijih iz jugoslovenske kinematografije.