VIŠE OD GLASA, VIŠE OD MIRISA
Jedno portugalsko zbogom
U tvojim krajnje opasnim očima
na snazi je i dalje ljubav najstroža
svetlost čistih ramena i senka
nekog već pročišćenog nespokoja
Ne ti nisi mogla ostati kraj mene vezana
za krug u kome trunem
trunemo
za ovu okrvavljenu šapu što se koleba
kao da je zamišljena
i riče dok se probija kroz tunel
jednog starog bola
Nisi mogla ostati u ovoj stolici
gde provodim birokratski dan
svakodnevicu bede
koja u oči navire zahvata ruke
osmehe
ljubav što se jedva sriče
glupost očajanje bez usta
ustrojeni strah
mesečarsku radost sumanuti zarez
činovničkog načina življenja
Nisi mogla ostati sa mnom u ovoj postelji
na pogubnom prelazu što vodi u dan odvratan
pasji
policijski
u dan što ne dolazi iz prečistog obećanja
svitanja
već iz bede jedne noći
rođene iz istog takvog dana
Nisi mogla ostati uz mene vezana
za malu bol koju svako od nas
oprezno vodi za ruku
za ovu malu bol na portugalski način
tako pitomu biljnu čak
Ne ti ne zaslužuješ ovaj grad ne zaslužuješ
ovo kolo mučnine u kom se vrtimo
do bezumlja
ovu malu smrt
i njen sitničavi i gnusni ritual
ovaj naš besmisleni razlog postojanja
Ne ti si iz grada pustolovine
iz grada gde ljubav pronalazi svoje ulice
i žarko groblje
svoje smrti
ti si iz grada u kome živiš po nitima
pukog slučaja
gde umireš il’ živiš ne od gušenja
već u rukama jedne pustolovine čiste trgovine
bez lažnih novčanica dobra i zla
*
Na ovoj krivini tako blagoj i britkoj kao bol
koja će postati koja već jeste tvoj nestanak
govorim ti zbogom
i kao neki balavac
posrćem od nežnosti za tobom
Alešandre O’Nil (Lisabon, 1924 – Lisabon, 1986)
Prepev Jasmina Nešković
Iz knjige Beijograd, Službeni glasnik, Be(ij)ograd, 2011.