ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
ОЛОВКО БЕСКОНАЧНА
Оловко бесконачна
ти расходани чину
мислоједице присутна
у кућама трговаца
потписиват ћеш слике
и пресуде заборављење
Мада су руке посестриле
и тебе и очи савезник си
мравима у глави, кад
наносе ударце рукама
спремним за окове
О ти музичарко тачака
раздвојнице свјетова
што додирујеш мозак
И трујеш ме срцем
и моћним притиском
на облик прстију
Када ме отрујеш
послије мене на простору
идеалном поклопцу очију
израсти ће ријечи
и ликовати ходом сјена
по кутовима срца нечистих
Амбро Марошевић (1946-1988)
Из књиге Пукло је пред очима, Народна књига, Београд, 1988.
Први пут у књизи Оловке за вечеру, Видици, Београд, 1978.
Строго узев, иако временски припада овој епохи, за поезију Амбра Марошевића се не може рећи да садржи теме и осећања карактеристичне за нови талас. Ипак, из поштовања према трагично настрадалој легенди београдске боемије, ова песма се прикључује месецу октобру.